Dobro društvo kroje hrabre žene

0

Nedavno započeta kampanja pod nazivom „Dobro društvo“, koju regionalna SIGN mreža kod nas sprovodi kroz Trag fondaciju, bavi se pitanjima šta je potrebno za dobro društvo, kako se ono gradi i da li je to odgovornost države, medija, kompanija, civilnog sektora ili svih nas. U poslednjoj od četiri priče Dobrog društva, posvećene udruženjima građana koja se neumorno bore za pravednije, otvorenije zajednice, približićemo vam Ženski centar Užice.

Svaki put kada jedna žena digne glas za svoja prava, ona diže glas za sve žene. Za sve koje su ućutkane, potlačene, skrajnute i iskorišćavane. Za sve od kojih se očekuje da budu svemoćne, a kojima je moć oduzeta. Za sve koje su nazvane kraljicama, a tretirane kao robinje. Za sve koje su prozvane dobrima, a trpele zlostavljanje. Priča svake žene neminovno je i priča o tome šta znači biti žena. A da bismo zajedno kao društvo mogli da njen kraj promenimo i prekrojimo po novim merama, za početak je važno da je saslušamo.

U avgustu 1998. godine petnaest žena iz Užica rešilo je da javno progovori o realnom položaju žena u našem društvu. Rezultat ove inicijative bio je osnivanje Ženskog centra Užice, organizacije koja je i danas posvećena zaštiti žena, borbi za njihova prava, obrazovanje, zaposlenje i kvalitetniji život.

Pod geslom „prvo pa žensko“, svoj rad otpočele su velikim zadatkom: da pomoć pruže ćerkama, suprugama i majkama za koje je sopstveni dom postao mesto opasno po život. Tako su otvorile SOS liniju i počele da pružaju besplatnu psihološku i pravnu pomoć za žrtve nasilja. Koliko je ova usluga bila neophodna govori i činjenica da su im se za pomoć obratile ne samo žene iz Užica, već i svih opština Zlatiborskog okruga, a da je samo u prvoj godini zabeleženo više od 700 poziva. Brojke, nažalost, nisu mnogo bolje ni danas. Tokom pandemije COVID-19, kada je za sve nas biti siguran trebalo da znači biti kod kuće, zabeležen je alarmantan porast porodičnog nasilja. „Pandemija je pokazala da moramo pronaći različite načine da budemo tu za žrtve”, kaže Vesna Bogdanović, koordinatorka SOS telefona, i dodaje da je usluga zbog toga sada dostupna 24 časa dnevno, kao i onlajn na bezbednim platformama.

Od početka, Centar svoje napore za bolji položaj žena sprovodi kroz tri programa: ekonomski, zdravstveni i obrazovni. Ekonomski program nastao je sa ciljem da se žene ohrabre da započnu sopstveni biznis, pronađu zaposlenje i steknu preko potrebnu finansijsku nezavisnost. Od 2000. godine do danas, podučile su više stotina polaznica kako da osnuju poslovne zadruge, bolje razumeju tržište, napišu biznis plan i uspešno vode svoj posao. U isto vreme nastalo je i zdravstveno savetovalište „Jefimija”, koje ženama pruža besplatne preventivne preglede, edukaciju o ranom otkrivanju karcinoma, psihološku podršku neophodnu za suočavanje sa dijagnozom i asistenciju u procesu lečenja. Do sada je usluge „Jefimije” koristilo više od 770 žena obolelih od raka dojke i preko 100 članova njihovih porodica iz Srbije i okolnih zemalja. Treći, obrazovni program nastao je u želji da se principi rodne ravnopravnosti približe mlađim generacijama. Kroz petogodišnje Ženske studije i rad sa budućim nastavnicima, ali i sadašnjim profesorima fakulteta, Centar teži da kreira ravnopravnije i pravednije školske programe.

Da je borba za ženska prava u isto vreme i borba za bolje društvo dokazuje „Retex”, inovativni centar za prikupljanje i reciklažu tekstila, koji je ove godine podržala Trag fondacija u okviru Nacionalnog foruma za zelene ideje. „Retex“ je osnovan 2010. godine angažovanjem žena u poznijim, no najboljim godinama života, koje su, uprkos velikom radnom iskustvu, ostale bez posla usled gašenja lokalnih industrija. Upravo su one činile okosnicu tima koji danas broji jedanaest žena, među kojima su i samohrane majke, žene žrtve porodičnog nasilja, kao i žene sa invaliditetom. Udruženim snagama, one prikupljaju stari, otpadni tekstil i ponovo ga koriste za šivenje igračaka, cegera, majica i drugih svakodnevnih predmeta, koje velikim delom doniraju. Ovim modelom poslovanja uspevaju da ujedno doprinesu očuvanju životne sredine, zaposle marginalizovane i teško zapošljive grupe žena, ali i zbrinu one najsiromašnije. Do danas su razvrstale više od 45 tona tekstila za reciklažu, a sa preko 22.500 komada garderobe i kućnog tekstila besplatno snabdele 280 socijalno ugroženih porodica. „Naša priča je velika, ali ne bismo je isprele bez drugih. Da nije tekstila koji iz zajednice stiže do nas, da nije žena koje nam veruju i ljudi koji nam na razne načine pomažu, Centar ne bi postojao.“ – kaže Marina Tucović, menadžerka reciklažnog programa, o neraskidivim nitima koje danas povezuju Ženski centar i celu zajednicu.

Ono što je počelo kao glas petnaest hrabrih žena rasplelo se u priču o velikoj, svestranoj organizaciji koja danas ekonomski, zdravstveno i obrazovno osnažuje više hiljada njih, a celo društvo čini boljim. Ne planiraju uskoro da stanu, naprotiv, kažu, trajaće dokle god ima žena čiji se glas ne čuje. Onima koji ih pitaju šta ih pokreće, predsednica upravnog odbora, Rada Gujaničić odgovara: „Borba za pravdu i prava uvek je borba za one koji imaju manje društvene moći. A borba za svakog pojedinca ili pojedinku borba je za društvo u celini!“.

Kampanju Dobro društvo” sprovodi Trag fondacija kao deo SIGN mreže nezavisnih fondacija Zapadnog Balkana uz podršku Evropske unije, Balkanskog fonda za demokratiju, Balkanske mreže za razvoj civilnog društva (BCSDN) i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA).