Do Soluna sto somuna: Da li ćemo ući u EU i 2033. – Velika analiza Zorana Panovića

Piše Zoran Panović, programski direktor Demostata

1
BETAPHOTO/VLADA SEVERNE MAKEDONIJE

Grčki premijer Kirijakos Micotakis izjavio je u Solunu na samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) da bi 2033. godina trebalo da bude rok za pristupanje svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Micotakis je brutalno potvrdio koliko je “Junkerov datum” (ulazak Srbije i Crne Gore u EU 2025) bio totalno iluzoran, pa i kontraproduktivan. Nemački „Špigel“ je pisao da se bespoštedne kritike na račun bivšeg šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, pripisuju u prvom redu populistima: “Protivnici EU diskvalifikuju šefa Komisije kao simbol jedne uzdrmane zajednice i evropske ideje.” Možda je rat u Ukrajini bar stvorio jaču iluziju jedinstva EU, ali je i dodatno demantovao Junkerov evropski optimizam po pitanju sudbine Zapadnog Balkana.

Kad je Zelenski zatražio brzopotezni prijem Ukrajine u EU, čuo sam i ponekog naivnog građanina Srbije koji se ponadao da će naslednica Junkera na čelu Evropske komisije Ursula fon der Lajen obnoviti “Junkerov datum”.

Uglavnom krug je zatvoren – od Samita EU u Solunu 2003. kad je zemljama Zapadnog Balkana data evropska perspektiva do samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) ovog juna u Solunu kad je ta perspektiva cinično potvrđena – biće tada 30 godina od onog Soluna. Po principu srpske narodne poslovice – u Solunu dinar somun, do Soluna sto somuna. Te 2003. u Solunu je kao premijer Srbije bio Zoran Živković. Pominjala se čak i regata s Hrvatskom, pa je hrvatski premijer Ivo Sanader tešio tamošnju javnost da Srbija neće skoro. Što se tiče regata iz Hrvatske, ostala je samo pesma rok grupe Regata iz 1984 – “Kunem ti se Bogom, neću više s tobom, Andrea”. Danas posebno puna simbolike.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. juna

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

1 KOMENTAR

  1. Изражавам отворено дивљење госн’ Зорану, на томе да неко данас, у Србији, на ову теми успе да заради хонорар. О овоме више ни докони пензионери не разговарају. После небројено изјава из Немачке (и не само) о “иновираним” условима чланства за Србију, ову тему “на кисеонику” држе још само политичари. Једни из разлога недостатка адекватне замене за колективно залуђивање народа, а други из сасвим прагматичног разлога, одсуства бољег радног места за губљење времена о трошку грађана. У сваком случају, честитам !

Comments are closed.