“Do kraja juna studija o projektu ‘Riotinta’, otvaramo četvoro očiju…”

1
(BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC/MO)

Očekuje se da do kraja juna ove godine bude gotova studija o uticaju na životnu sredinu u vezi sa projektom “Riotinta” i on će biti zaustavljen ako se pokaže da ima negativan uticaj na životnu sredinu, kaže predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

“Otvorićemo četvoro očiju”, rekla je Brnabić u dijalogu sa članovima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji na temu održivi razvoj sa fokusom na pitanja zaštite životne sredine i pitanja energetike.

Poručila je da nije tu da brani nijednog investitora i da joj je od svakog pojedinčnog investitora važniji svaki građanin Srbije i lokalna zajednica, ali i naglasila da je važno da ne polemišemo time šta smo čuli i videli u medijiama, nego činjenicama.

Navela je da nijednu parcelu koju “Riotinto” ima u posedu nije dobio eksproprijacijom, nego je ta kompanija kupila parcele od ljudi koji žive na tom području.

“Ponudili su novac, ovi ljudi su želeli da prodaju i svi su prodali parcele, nijednu jedinu država nije esproprisala. Ne možete da mi kažete da ljudi koji tamo od 2004. žive sa Riotintom i prodaju svoje parcele nemaju ni jednu informaciju o tome šta će tamo biti, šta se planira, kakva se istraživanja vode”, navela je Brnabić, a prenosi RTS.

Tako je, kaže, bilo i u slučaju kamenoloma u Kosjeriću, kada su meštani prodali svoje parcele, građani nisu dali nijedan kometar, pa su onda rekli da država treba da zabrani projekat.

“Znači oni hoće da prodaju sve parcele tamo i onda kažu, to država sad da zaustavi. Je l to vladavina prava”, navela je Brnabić. Kaže i da o projektu “Riotinta” ne treba pričati kao da je taj projekat u Srbiji od decembra 2020.

“Osnovni građanski aktivizam je da objasnimo ljudima procese i da kažemo ”ljudi to je vaša zemlja, učestvujte u svim javnim uvidima i javnim raspravama”, kaže Brnabić.

Navela je da “Riotinto” ima snimke javnih rasprava sa građanima od pre godinu dana. “Nijednu reč nisu rekli, a sad se svi ponašamo kao da je taj problem pao sa neba, pa je država neodgovorna šta sve pušta investitoru. Država nije ništa morala da uradi, sve se desilo već na lokalu zato što su ljudi prodali svoju zemlju”, rekla je Brnabić.

Sve bi, kaže, bilo lakše da je na vreme postojao taj građanski aktivizma i da su građani učestvovali u svim planovima.

“Važno je za Srbiju da ja ne zaustavljam investitore koji su ispunili sve uslove, uložili 500 miliona evra dok smo se svi pravili ludi da je sve OK, prodavali svoju zemlju, onda rekli ”sad kad treba nešto da radite, idite kući”. To nije vladavina prava i nije stabilna država”, rekla je Brnabić.

Kaže da apsolutno podržava građanski aktivizam, ali da ne može da podrži to da se ništa ne pitaju ljudi na lokalu nego tri ili četiri organizacije za zaštitu životne sredine iz Beograda sa ostalim političkim aktivistima putuju po Srbiji, pa zabranjujuju projekte gde god oni misle da ne treba da budu.

Navela je da ni za koga među tim organizacijama nije rekla da je strani plaćenik, ali da je rekla da se neke finansiraju iz inostranstva.

“Nije mi jasno da se neke organizacije finansiraju iz inostranstva, iz zemljama EU, da se bore protiv malih hidroelektrana u Srbiji, a plaćeni su iz zemalja koje imaju 10, 20 ili 50 puta više malih hidroelektrana nego Srbija”, rekla je Brnabić.

Bez manipulacije sa zaštitom životne sredine

Zaštitom životne sredine treba da se bavimo na najodgovorniji način – bez manipulacija – i dogovorimo se šta u vezi sa tim, kao društvo, želimo u budućnosti, poručila je predsednica Vlade. 

U dijalogu sa članovima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji na temu održivi razvoj sa fokusom na pitanja zaštite životne sredine i pitanja energetike, Brnabićeva je rekla da kao zemlja treba da se dogovorimo koji je naš “energetski miks” i da u tome ne vidi konstruktivan predlog, već samo početno protivljenje vetroparkovima, solarima, malim hidrolektranama i termoelektrane.

“Osim ako želimo da živimo bez električne energije, ne vidim konstruktivan predlog”, rekla je Brnabić i navela da na kraju današnjeg sastanka kao rezultat očekuje konkretne zaključke i to na kojim se konkretnim stvarima zajednički nastavlja rad i na koji način.

Ona je istakla da je zaštita životne sredine kompleksno pitanje i finansijski izuzetno skupo, ali da ništa nije skuplje i važnije od ljudskih života.

Bez obzira kolika su velika ulaganja potrebna u oblasti zaštite životne sredine, kaže Brnabić, Vlada je ne samo spremna da to uradi, nego je i odredila zelenu agendu i zelenu tranziciju u oblasti zaštite životne sredine i energetike kao jedan od njena tri ključna prioriteta.

Navela je da je završena pregovaračka pozicija za poglavlje 27 koje će biti otvoreno kroz klaster i da se o tome razgovara sa partnerima iz EU.

Navela je da je jasno da je poglavlje 27 poglavlje koje je najskuplje za implementaciju i za koje će biti potrebno najviše ulaganja da bismo dostigli standarde EU.

“To je poglavlje u koje ćemo još dugo, nadam se nakon što postanemo punopravni član EU i dalje usaglašavati naše standarde, kao što to rade trenutno neke od zemalja članica EU”, kaže Brnabić.

Naglasila je da se pitanjem zaštite živiotne sredine bave vlade od 2014. i tvrdi da se od tada mnogo toga promenilo.

“Pre 2014. nismo imali izgradnju čak nijednog jedinog filtera na našim termoelektranama. Vlada tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića je 2014. počela da investira u postrojenje za odsumporavanje na termolektranama”, rekla je Branbić.

Tako je, navodi, od 2014. do danas država uložila oko 600 miliona evra samo u izgradnje postrojenja za odsumporavanje, a da u poslednje tri godine nikada nije bilo više energetskih objekata koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora energije, pre svega vetroelektrane, nešto malo malih hidroelektrana i jako malo solara.

čet 

“Uložili smo 600 miliona u postrojenja za odsumporavanje u našim termoelektranama. To deluje mnogo, ali to je ništa u odnosu na to koliko mi treba da uložimo kako bi obezbedili i usaglašsenost sa zahtevima iz direktiva EU u oblasti upravljanje vodama. Procena je da tu treba da uložimo gotovo šest milijardi evra, ali smo krenili”, rekla je Brnabić.

Navela je da do kraja godine počinje izgradnja postrojenja za prečišćavanje voda u 27 jedinica lokalne samouprave, a da je u prvih šest meseci aktuelne vlade obezbeđana sredstva za rešaanje pitanja deponija.

Podsetila je i da je na predlog vlade u martu ove godine usvojen Zakon o klimatskim promenama za koji kaže da je prvi sistemski zakon za ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, da je završena javna rasprava o izmenama Zakona o zaštiti prirode, a da su usvojeni važni zakoni iz oblasti eneregtike, među kojima je Zakon o obnovljivim izvorima energije.

“Imamo problem upravljanja otpadom, imali smo dijametralno suprotne zahteve, da dozvolimo spaljivanje otpada uz stroge kontrole kao u EU i istovremeno zahtev na ustanku da nikako ne dozvoljavamo spaljivanje optada”, rekla je Brnabić.

Navela je i da imamo mnogo lažnih vesti i kotroverzi u vezi sa tim da vlada štiti investitore što, naglašava, nikada nije bio slučaj od 2014. godine i poručila da je zaštita životne sredine važna tema kojom ne treba manuipulisati, posebno ne politički.

1 KOMENTAR

  1. Шта сте “отворили” кад је у питању био “Зи Ђин” ?

Comments are closed.