Dizniju ističu autorska prava za originalnog Miki Mausa?

0
EPA-EFE/FEHIM DEMIR

Autorska prava, koja Dizni polaže na najraniju verziju Miki Mausa, ističu 2024. Šta to znači za najpoznatijeg miša na svetu?

Miki Maus se prvi put pojavio 1928. u kratkom, crtanom filmu “Parobrod Vili” (“Steamboat Willie”) – prvom animiranom filmu u kojem je slika sinhronizovana sa zvukom. U SAD autorska prava važe do autorove smrti plus 70 godina. Ali za dela, koja su stvorena anonimno, pod pseudonimom ili su delo zaposlenih u sklopu njihovog redovnog posla, autorska prava važe 95 godina. Kada su u pitanju dela poput crtanih filmova sa likom Miki Mausa, koja su prvi put objavljena pre 1978. godine, autorska prava važe samo 95 godina od datuma prvog objavljivanja.  

Ovaj popularni miš iz dečijih crtanih filmova je od svog nastanka 1928. godine doživeo nekoliko transformacija. Naknadne verzije Mikija Mausa i dalje će biti zaštićena dok im ne istekne 95 godina od prvog objavljivanja odnosno prikazivanja.  

Izvorni Miki Maus izgleda drugačije miša kakvog danas gledamo. Prvobitno je imao šiljasti štakorski nos i mršave ruke i noge.  

I dok Dizni može izgubiti autorska prava na animirani film “Parobrod Vili”, mogao bi ipak zadržati neka prava ako se ta verzija miša prizna kao zaštitni znak.  

“Prvo je pitanje koristi li Dizni ‘Parobrod Vili’ ne samo kao lik, već i kao svoj simbol”, kaže za DW Džejn Ginsburg, profesorka intelektualnog (književnog i umetničkog) vlasništva na Pravnom fakultetu Kolumbija.  

Autorsko pravo odnosno zaštitni znak  

Zaštitni znak je prepoznatljiv simbol ili izraz koji je povezan s proizvodom ili uslugom određene kompanije ili pojedinca. Za razliku od autorskih prava, zaštitni znak može važiti beskonačno.  

U SAD zaštitni znak ne mora biti registrovan da bi se smatrao zaštitnim znakom.  

Ako se verzija Mikija Mausa u “Parobrodu Vili” smatra Diznijevim simbolom, ova kompanija može reći da je to njen zaštitni znak.To znači da drugi mogu koristiti ove likove, ali to mora biti učinjeno na način da ljudi ne pomisle da je to Diznijev proizvod. 

Meda Vini Pu kao serijski ubica  

Na primer, originalne priče o medi Viniju Puu autora Aleksandra Alana Milna iz 1926. postale su javno vlasništvo početkom 2022. Ali Diznijeva kultna slika žutog mede s crvenom majicom kratkih rukava, koji se prvi put pojavio u kratkom animiranom filmu 1966., još uvek je zaštićena autorskim pravima. Gigant zabavljačke industrije Dizni takođe ima nekoliko zaštitnih znakova povezanih s popularnim medvedićem, što ograničava upotrebu njegovog lika na proizvodima drugih firmi.  

Veliko iskušenje za kompaniju Dizni u pogledu autorskih prava povezanih s likom Vinija Pua predstavljaće crtani film Krv i med. Trebalo bi da se ovaj horor film prikaže ove godine. Vini Pu je pretvoren u serijskog ubicu.  

“Znali smo koja su Diznijeva autorska prava i kakav su lik oni kreirali”, kaže režiser Ris Voterfild. “Zato smo učinili sve što smo mogli kako bi se film zasnovao samo na verziji medvedića iz 1926.”  

Osim istog imena, lik mede iz horor-filma nema puno zajedničkog sa Diznijevim medom koji voli med. Vini Pu u horroru nosi odelo drvoseče i njegove crte lica su izobličene.  

„Mrtvi zaštitni znakovi”  

Ako zaštitni znak postane opšti pojam za određenu vrstu proizvoda ili usluga, taj subjekt može izgubiti svoje pravo na zaštitni znak.  

Zbog toga je 2013. Gugl rekao da će nešto preduzeti protiv potrošača koji generalno koriste glagol “guglati” kao pojam za pretragu iako ne koriste gugl. “Vlasnik zaštitnog znaka želi oboje”, kaže Ginsburg. “On želi da ta reč bude poznat pojam, sve dok ljudi mogu razlikovati u glavi dve stvari – da je gugl sinonim za pretraživanje, ali i da je Gugl posebna kompanija koja pretražuje.” Poznati primeri marki i proizvoda koji su postali opšti odnosno generički pojmovi su aspirin i termos. 

“U stvari postoji puno tzv. „mrtvih zaštitnih znakova” koji su izgubili vezu sa izvornim pojmom često zato što vlasnici zaštitnog znaka nisu nadgledali njegovu ispravnu upotrebu, tako da je određena reč prestala biti oznaka za pojedinačni brend”, objasnila je Džejn Ginsburg. 

Zašto autorska prava ističu?  

Ako se određena osoba potrudi da stvori originalno intelektualno delo, moglo bi se pomisliti da bi trebalo da ona na njega ima trajna prava. Zašto onda autori i pronalazači stiču samo ograničena vlasnička prava?  

U klauzuli o patentima i autorskim pravima iz Ustava SAD kaže se da Kongres ima pravo na “promovisanje naučnog napretka i korisne umetnosti, obezbeđujući na ograničeno vrijeme autorima i pronalazačima ekskluzivno pravo na njihova dela i pronalske.”  

“Dakle, kako promovisati napredak znanja? Prvo navedete ljude da stvaraju i kreiraju dela, a zatim obezbedite da ta dela postanu široko dostupna. Na kraju ih stavite u javni domen i učinite ih potpuno dostupnim”, kaže Ginsburg.  

Nemačka je prednjačila u produženju autorskih prava kao jedna od prvih zemalja u EU, koja je uvela pravilo po kojem ona važe do kraja života autora plus 70 godina.  

Kada je Brisel usklađivao i donosio iste standarde o autorskim pravima u celoj EU, to je uslovljeno reciprociteto. Ato znači da dela iz SAD-a ne mogu dobiti dodatnih 20 godina zaštite autorskih prava u EU sve dok SAD ne produži zaštitu autorskih prava za 20 godina, rekla je Ginsburg .  

“Budući da je EU ogromno tržište za američke proizvode, to je bilo uverljivije od bilo kakvog lobiranja neke industrijske grane”, objašnjava Džejn Ginsburg sa Pravnog fakulteta Kolumbija.