Da bi skrenula pažnju javnosti u Srbiji na problem ilegalne gradnje u Specijalnom rezervatu prirode Uvac, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF oglasila je smeštaj za odmor koji ne sme da postoji.
Na instagramu (@vila_divljina) i dva oglasna portala oglašena je Vila Divljina, luksuzni objekat za izdavanje smešten usrcu Rezervata. U potrazi za dodatnim informacijama o smeštaju vanredne ugodnosti na mestu vanredne lepote, publika već u sledećem koraku saznaje ne samo da oglašena vila ne postoji već i da je gradnja na tom mestu ograničena zakonom. Tokom kampanje, na oglas se nadovezuju postovi sa informacijama o kompleksnim posledicama divlje gradnje po prirodu i turizam u zaštićenim područjima u Srbiji.
„Zaštićena područja su najvredniji delovi naše prirode. Tamo gde je divljih vikendica sve više, divlje prirode je sve manje: međusobno se isključuju. To je jednostavna postavka koja nas vodi do jednostavnog pitanja: šta nam je kao državi i društvu, kao ljudima bitnije: lična ugodnost i profit, ili priroda?“, kaže Duška Dimović iz WWF.
Kampanja Vila Divljina temelji se na podacima iz teksta „Ko to tamo gradi: Divlja gradnja na Uvcu nauštrb prirode“ mlade beogradske novinarke Aleksandre Popović, polaznice novinarske škole Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). I saradnja sa CINS i kampanja Vila Divljina deo su projekta „Da nam klima štima“, koji WWF u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske. Podrškom CINS-ovoj školi, WWF je podržao istraživačko novinarstvo u oblasti zaštite prirode i klimatskih promena, time posredno utičući na tačno, pravovremeno i potpuno informisanje javnosti o ovim važnim temama.
U kampanji WWF navodi podatke i nalaze iz istraživačkog teksta koji ukazuju na to da, umesto da divlju gradnju spreče, nadležni omogućavaju legalizaciju već podignutih objekata, čiji se broj u poslednjih deset godina višestruko uvećao. Pored toga, često investitori legalizuju objekte bez uslova koji procenjuju uticaj na životnu sredinu čak i u prvoj zoni sanitarne zaštite voda, uspostavljenoj da bi se sprečilo zagađivanje i drugi negativni uticaji na izvorišta.
Zbog buke izazvane kvadovima, skuterima, gliserima, upotrebom dronova, i neplanskim gomilanjem otpada, mnoge retke biljne i životinjske vrste kojima je ovaj rezervat dom posebno su ugrožene. Specijalni rezervat prirode Uvac nastanjuje 219 vrsta biljaka, od toga više od 50 lekovitih, 24 vrste riba, 150 vrsta ptica, od kojih su neke retke ili ugrožene, kao i retke i ugrožene vrste sisara. Poznat je po uklještenim meandrima reke Uvac, kao i po vanrednom bogatstvu uvala, pećina i jama. Zajedno, oni čine osetljiv ekosistem čija se ranjivost, uključujući i onu na klimatske promene, povećava usled štetnog ljudskog delovanja, poput divlje gradnje.
WWF skreće pažnju i na činjenicu da Uvac nije jedino zaštićeno područje koje je pod najezdom ilegalnih objekata. Sličnih primera ima širom Srbije, i to posebno uz reke, kanale i jezera, gde su zabranjene sve aktivnosti osim naučnih i obrazovnih. Kampanjom Vila Divljina WWF podseća javnost u Srbiji da jedino odgovornim odnosom pojedinaca, institucija i privrede, uz doslednu primenu zakona, možemo na duži rok da sačuvamo prirodu, čiji smo i sami deo.
Tagovi
