DIMAK centar – ukljanjanje prepreka na putu do zapošljavanja za najugroženije

    0
    Foto: GIZ

    Pandemija Kovida-19 promenila je i način na koji kompanije privlače, regrutuju i zadržavaju zaposlene, a rad na daljinu postao je „nova normalnost“. Pronalaženje posla i sam rad sada zato više nego ikada podrazumevaju digitalnu pismenost, a prema poslednjim zvaničnim podacima iz 2018.godine, oko 50% osoba starijih od 15 godina u Srbiji je digitalno nepismeno. Podaci ove vrste koji se odnose na pripadnike osetljivih grupa nisu poznati, ali s obzirom na njihov ekonomski i socijalni položaj, može se pretpostaviti da su ove brojke, kada se radi o ovoj grupaciji stanovništva u Srbiji, znatno veće.

    Zbog otežanog pristupa obrazovanju i tržištu rada, i u redovnim okolnostima, pripadnici osetljivih grupa u Srbiji, među kojima značajan broj čine povratnici, nalaze se u visokom riziku od siromaštva. U najnepovoljnijem položaju među njima su mladi i žene. Nezaposlenost, između ostalog, predstavlja i glavni razlog nedostatka perspektive, a time i radnih emigracija.

    Foto: GIZ

    Težem pronalaženju posla i socijalnoj isključenosti pripadnika osetljivih grupa, pored toga,   doprinosi i njihova neinformisanost i neaktivnost. Sada, njihov položaj dodatno otežavaju i posledice pandemije koronavirusa, koje podrzumevaju zaustavljanje zapošljavanja ili odlaganje zapošljavanja na duži vremenski period.

    Javne i privatne službe za zapošljavanje igraju presudnu ulogu u održanju tržišta rada tokom krize i u ubrzanju oporavka nakon ukidanja mera koje su važile tokom pandemije. Otuda su upravo pomenuti izazovi bili u fokusu prvog virtuelnog Sajma zapošljavanja u Srbiji, koji su u maju 2021.godine organizovali Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije (NSZ) i Nemački informativni centar za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK).

    Foto: GIZ

    DIMAK je osnovan 2016. godine u okviru globalnog programa „Migracije za razvoj“ (PME), koji u Srbiji, u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) sprovodi GIZ. Program PME kroz mere za podizanje kvalifikacija i razvoj veština podržava ekonomsku i socijalnu reintegraciju povratnika u njihove lokalne zajednice, kao i ekonomske i socijalne izglede za lokalno stanovništvo. DIMAK, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, NSZ i Komesarijatom za izbeglice i migracije (KIRS) nudi savetovanje za pojedince i cele porodice. Pored toga, sve informacije o aktuelnim uslugama i merama podrške objedinjene su i na sajtu Startfinder Srbija.

    „Tokom početnih aktivnosti Sajma nekoliko ljudi uopšte nije htelo da se registruje na Sajam zato što nisu želeli nigde da rade, niti ih je ovakav događaj zanimao. Jedan od razloga nezainteresovanosti bilo je i nepoverenje u institucije. Ali, nakon perioda u kom smo intenzivno u ciljanim sredinama širili informacije o Sajmu i po potrebi ih usmeravali na DIMAK, interesovanje je raslo. U narednim koracima, kao najčešća prepreka pokazalo se to što većina potencijalnih učesnika nije imala e-mail adresu niti radnu biografiju, jer ne koriste ovaj način komunikacije“, kaže Milica Stanković, jedna od četvoro aktivista mobilnih timova koje je angažovao program PME, a koji su uoči Sajma komunicirali sa pripadnicima osetljivih grupa lokalnog stanovništva, prvenstveno  povratnika i romske populacije, u Obrenovcu, Valjevu i Doljevcu i pomogli u izradi čak 70 CV-jeva. Zahvaljujući angažmanu mobilnih timova na Sajam je prijavljeno 136 ljudi, od kojih ukupno 43 povratnika i 17 žena.

    Foto: GIZ

    „Moji utisci sa Sajma su odlični. Učesnici su takođe jako zadovoljni, kažu da su im informacije bile od velikog značaja i da im je sam događaj bio zanimljiv jer do sada nisu imali prilike da se susretnu da nečim sličnim“, deli svoje utiske Marija Vesić, takođe aktiviskinja mobilnog tima.

    Uoči Sajma, NSZ je sproveo medijsku kampanju na nacionalnom i lokalnom nivou, a DIMAK motivisao potencijalne učesnike, posebno iz osetljivih grupa,  kroz intenzivnu kampanju na društvenim mrežama. Tokom priprema za Sajam tražioci posla imali su na raspolaganju i podršku telefonom koju je na samo jednom od punktova koje su organizovali mobilni timovi iskoristilo 55 osoba. Na sam dan održavanja Sajma organizovane su i dve  tačke okupljanja i info-sesije u Obrenovcu i Valjevu, na kojima su 34 osobe, od kojih 22 žene i 7 povratnika, dobile pomoć pri korišćenju svih usluga Sajma.

    “Pojedini učesnici nisu uspevali da se sami prijave na platformu iz prvog puta, pojedini su zaboravili svoje e-mail adrese i lozinke, a imali su i drugih tehničkih poteškoća. Pomagali smo im u svemu tome, kao i u pretraživanju slobodnih poslova i praćenju vebinara. One koji su bili zainteresovani za intervju sa poslodavcima savetovala sam kako da im se obrate, ostave najbolji utisak i dobiju priliku da se zaposle”, objašnjava Marija Vesić.

    Foto: GIZ

    Virtuelni Sajam zapošljavanja bio je namenjen svim nezaposlenima u Srbiji. Tokom šest sati trajanja, omogućio je komunikaciju 7.500 registrovanih tražilaca posla, uključujući 1.599 povratnika, sa 70 kompanija. Tokom Sajma je ponuđeno oko 2.800 radnih mesta, dostavljeno 7.302 radne biografije, a 54% od ukupno registrovanih učesnika bile su žene.

    Svi registrovani učesnici imali su mogućnost da uživo razgovaraju sa poslodavcima, pogledaju ponudu poslova, predstave svoju radnu biografiju i dogovore uslove za zaposlenje. Na sajmu je ponuđen širok dijapazon poslova od inženjerstva, mašinstva, informaciono-komunikacionih tehnologija, do zanimanja poput krojača, šivača, prodavaca, prevodioca, radnika u proizvodnji. Paralelno sa glavnim programom učesnici su mogli da isprate i tri vebinara, iz oblasti radnog prava, pripreme za razgovor za posao i takozvanih zelenih poslova. Ovim predavanjima prisustvovalo je više od 2.500 učesnika.

    Sajam su otvorili Ministarka za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije, prof. dr Darija Kisić Tepavčević i direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Zoran Martinović, koji je potvrdio da uspeh prvog virtuelnog Sajma zapošljavanja u Srbiji doprinosi i razvoju kapaciteta NSZ.

    „Vlada Savezne Republike Nemačke kroz aktivnosti kao što je Sajam zapošljavanja podržava napore srpskih institucija da na optimalan način povežu potražnju i zahteve tržišta rada sa kvalifikacijama tražioca zaposlenja. Organizacija virtuelnog Sajma nam takođe pruža jedinstvenu priliku da pokrenemo i ostvarimo značajne korake ka digitalizaciji i podstaknemo kreativnost i inovacije“, rekao je na otvaranju sajma Kristijan Šiling, šef odeljenja za razvojnu saradnju u Nemačkoj ambasadi u Beogradu.