Đilas: Proširiću krivičnu prijavu novim dokazima

0
Foto: Igor Pavićević

Lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas najavio je da će sutra proširiti krivičnu prijavu koju je podneo pre nedelju dana, kako kaže, “sa novim dokazima, sa novim papirima, sa novim besmislicama, lažima i falsifikatima”.

„Četrnaest dana ste mahali papirima za koje ste rekli da su bankarski izvodi, da bih kad sam rekao da nisu, i predsednik rekao ‘pa, da to nisu bankarski izvodi’, a ja sad pitam ‘a šta su’“, poručio je Đilas u Novom danu na TV N1.

Lider SSP podneo je krivičnu prijavu protiv predsednika Aleksandra Vučića, ministra finansija Siniše Malog, šefice informativne službe SNS Vladanke Malović, glavnog i odgovornog urednika Večernjih novosti Milorada Vučelića i urednice tog lista Andrijane Nešić, za koje smatra da su „umešani u falsifikovanje dokumenata“ kojima se, kako je rekao, „navodno dokazuje da posedujem firme i račune na Maurucijusu, u Hongkongu i ne znam kojim sve destinacijama“.

Đilas je rekao da veruje da će Tužilaštvo postupati po zakonu, a ako to ne učini, „sutra će taj neko morati da objasni zašto nije postupao po zakonu“.

On tvrdi da u opoziciji ne postoji sukob, jer je za sukob potrebno dve strane, „a bez obzira što neko ponekad koristi teške reči, primetili ste da niko iz SSP na to ne odgovara“.

Podseća da je sa jedne strane šest organizacija (Demokratska stranka, Ne davimo Beograd, PSG, Pokret za preokret, Nebojša Zelenović i SSP) napravilo svoj tekst platforme, a sa druge strane dve organizacije i grupa uglednih ljudi – Skupština slobodne Srbije, i da su u međuvremenu ta dva teksta spojili u zajednički.

„Ono oko čega se ne slažemo je na koji način i ko će nas predstavljati u iznošenju tih naših zahteva i argumenata, jer oko toga još postoje nejasnoće“, kaže Đilas i dodaje da su „zahtevi isti, svode se na promene u medijima, na pritisak na birače, na promenu ustava. Ono što nije isto je na koji način i sa kim ćemo se boriti“.

Na pitanje zašto ne pristaje da opozicija u međustranački dijalog pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta uđe sa dva zajednička predstavnika, on kaže da „međšustranački dijalog, bar kako to vidi moj inženjerski mozak, podrazumeva prisustvo stranaka, jer se tako zove – međustranački“.

„Poštujući i ovaj drugi stav (za dva pregovarača), predložili smo da po svakoj tački dnevnog reda dva stručnjaka iznose naše stavove, a da ljudi iz opozicije budu prisutni kao podrška, ali pitanje je kada će uopšte doći do dijaloga“, navodi Đilas i dodaje da ako ostane ovakva situacija sa koronavirusom da „ne bi bio sto posto siguran da će biti moguć“ sastanak uživo, već će se nastaviti verovatno onlajn.

Istraživanje Ipsosa

Na pitanje kako tumači poslednje istraživanje Ipsosa, po kojem SNS ima 58 odsto podrške birača, Đilas kaže „jeste, ja sam crn, i imam dva i po metra i igr’o sam za Lejkerse, to je taj nivo istraživanja“.

„Zvanično smo uputili protest Ipsos Evropa zbog takvih istraživanja“, poručuje on.

Kaže da je SSP ubedljivo najveća opoziciona stranka u Srbiji koje se SNS i plaši, što dokazuje da je on za šest meseci „imao 160 naslovnih strana“.

Smatra da je nebitno koliko SSP ima podrške, već je jedino bitno koliko u zbiru imaju sve stranke koje su protiv vlasti, „ako nemamo 51 odsto, onda je to problem“.

„Ne kažem da će ova grupacija stranaka koja je potpisala platformu izaći zajedno na izbore, ali mi pričamo o nečemu što je veoma daleko od nas, prvo moramo da se izborimo za izborne uslove“, navodi Đilas.

A na to da pojasni predlog za paralelno uređivanje RTS i da li on znači mešanje političara u medije, on ističe da se možda stiče takav utisak „jer u Srbiji jedan čovek uređuje sve medije, osim dve kablovske televizije i jednih dnevnih novina“, kao i da na RTS „imate osnovnu nemogućnost da na čujete istinu“.

„Postoje dve mogućnosti – jedna je promena REM-a i samim tim izbor novog rukovodstva RTS, a drugo, pošto nećete da pravite takav RTS, onda nek udruženja novinara u Srbiji naprave uredništvo koje će svaki drugi dan uređivati RTS“, smatra Đilas

Ukazuje da je cilj njegove stranke da se politička kriza u Srbiji ne prelije na ulicu i da ne dođe do nasilnih protesta.

„Svaki nasilni protest, čak i onaj koji je promenio neke stvari u Srbiji, koštao je života. Ulica je mesto za građanski protest, uvek miran, ali ovde su tenzije ogromne… tenzije su toliko velike, gde god odete po Srbiji, mržnja među ljudima je strašna, ne vide budućnost, loše ekonomski žive, samo što sve ne eksplodira u ovoj zemlji“, ukazuje Đilas.

„Na izborima ne birate Đilasa, ovog ili onog, nego birate da li hoćete fudbalski stadion od 300 miliona evra ili hoćete bolnice“, dodaje on.

Navodi i da „građani sami izlaze na ulicu kad im dođe do grla, i ako se nastavi sa ovom tenzijom, oni će izaći na ulicu na nekoj banalnoj temi“.