Đilas posle sastanka sa Eskobarom: “Ne očekujemo podršku za promenu vlasti… Očekujemo podršku demokratiji”

0
Foto: Igor Pavićević

Nismo došli po podršku, došli smo da sa predstavnicima najveće svetske sile razgovaramo i iznesemo stavove o svemu što se dešava u Srbiji, izjavio je za Glas Amerike Dragan Đilas, lider opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), koji se u Stejt departmentu sastao sa Gabrijelom Eskobarom, specijalnim predstavnikom SAD za Zapadni Balkan.

Đilas kaže da je na građanima Srbije da menjaju vlast u svojoj zemlji, ali da SSP od zemalja koje se zalažu za demokratiju očekuje da podrže – kako se izrazio – „evropske standarde“.

U razgovoru za Glas Amerike nije želeo da potvrdi da njegova stranka izlazi na izbore 2022, niti ko je mogući kandidat opozicionog bloka kome pripada SSP, ali je izrazio optimizam da će opozicija pobediti na lokalnim izborima u Beogradu, kao i da bi dobar kandidat opozicije mogao čak da pobedi predsednika Aleksandra Vučića.

Glas Amerike: Specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar dobro poznaje situaciju u Srbiji pošto je prethodno bio drugi čovek američke ambasade u Beogradu. Šta ste novo mogli da mu prenesete i šta je on rekao vama? Da li smatrate da ste dobili podršku?

Đilas: Nismo mi došli po podršku. Mi smo došli da sa predstavnicima najveće svetske sile razgovaramo i iznesemo naše stavove o svemu što se dešava. Ja vodim stranku koja je pre dve godina zvanično usvojila svoju deklaraciju, založila se za pomirenje u celom regionu. Mi verujemo da bez pomirenja srpskog, bošnjačkog i hrvatskog naroda nema napretka, da političari koji se tu smenjuju već koliko godina, u stvari samo koriste sve te nacionalne tenzije koje postoje već vekovima da na tom talasu jašu da bi pobeđivali. On je, naravno, izneo neke svoje stavove, odnosno stavove zemlje koju predstavlja. Videćemo, mi imamo sada promene u američkoj ambasadi. U Beograd dolazi novi ambasador, prethodni ide posle svega dve godine, imali smo dosta primedbi na to kako je gospodin Godfri radio svoj posao i previše podrške, ako uopšte postoji mogućnost da se meri podrška, podrške režimu Aleksandra Vučića. Ne očekujemo mi podršku od bilo koga u svetu da menja vlast u Srbiji. To je na nama, na građanima Srbije. Mi od onih zemalja koje se zalažu za demokratiju očekujemo da pomognu da se neki standardi – koje mi često nazivamo evropskim standardima – primene i u Srbiji. A onda je na građanima Srbije da odluče ko će ih voditi, ko će ih predstavljati, kome će na neki način u ruke poveriti svoju budućnost.

Glas Amerike: Na osnovu današnjeg sastanka i promena koje Bajdenova administracija uvodi, što šalje iskusne diplomate na Balkan, kao što je Kristofer Hil… kako vi tumačite te poteze? Da li očekujete možda neki čvršći američki stav prema srpskoj vladi? Da li mislite da će biti nekih promena?

Đilas: Verujem da će promena biti. Da nema želje za promenama ne bi se ni menjalo ništa u svemu tome. Ljudi u Srbiji malo ne gledaju tu širu sliku. Gledaju da se samo kod nas pojavljuje novi ambasador, ali to je u celom regionu. Sjedinjene Države su odlučile da malo podignu nivo ljudi koji dolaze, jer gospodin Hil je već bio u regionu i čovek ima 69 godina, i očigledno to što je on prihvatio i što je administracija odlučila da ga pošalje u Srbiju – nije bez razloga.​

Glas Amerike: Da se okrenemo sledećoj godini i izborima koji dolaze, čeka se vaša odluka o izlasku na izbore, beogradske, predsedničke, parlamentarne… rekli ste da ćete do kraja oktobra da objavite odluku, još niste.

Đilas: Ako donesemo odluku da učestvujemo u izborima u Srbiji, ja sam siguran da ćemo pobediti na izborima u Beogradu i da će rezultati na parlamentarnim izborima biti mnogo drugačiji nego što mnogi danas i u Srbiji i svetu misle da će biti, i siguran sam da pravi kandidat ima šanse da pobedi Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima.

Glas Amerike: Zašto onda oklevate, zašto ne izlazite sa odlukom?

Đilas: Zato što ta odluka nijie uopšte laka, ona mora da prođe kroz sve stanačke organizacije koje žele da budu zajedno na toj listi, a to su u ovom trenutku Demokratska stranka (DS), Narodna stranka (NS), Pokret slobodnih građana (PSG), Pokret za preokret Stranka slobode i pravde… moramo se dogovoriti sa nekim nestranačkim ličnostima za koje bih ja zaista voleo i smatram neophodnim da budu na toj listi, pokažu to jedinstvo. Takva lista danas u Srbiji može da pređe trećinu glasova, danas, na pet meseci pred izbore, šta će biti u sledećih pet meseci – videćemo.

Glas Amerike: Marinika Tepić deluje kao kandidat, ove nedelje se pominje Zdravko Ponoš iz NS, u kom smeru idu vaša razmišljanja? Možete li da mi date ime?

Đilas: Marinika je više puta rekla da ne želi u ovom trenutku da bude kandidat za predsednika i ja tu odluku podržavam. Ne licitiramo sa imenima u ovom trenutku. Neki kažu da je bolje da bude nestranačka ličnost, slažem se ako takvog imamo, ali mislim da nije suštinski važno, mislim da je važno da ta osoba može da suštinski simbolizuje jedinstvo, i kada ga sutra vidim u Vašingtonu ili Moskvi lii Pekingu, Berlinu ili Parizu da budem ponosan što je to moj predsednik. Za takvom osobom tragamo, mislim da smo blizu da takvu osobu nađemo, i bićemo u prilici da vrlo brzo to saopštimo građanima Srbije.

Glas Amerike: U skupštini Srbije ste bili tema još jednom, kao i Zdravko Ponoš, govorilo se u negativnim konotacijama o vama. Navikli ste na to, da li ste u Vašingtonu govorili o svojoj ličnoj bezbednosti i kampanjama koje se vode protiv vas u Srbiji.

Đilas: O tome nikad ne govorim, posebno ne želim da govorim o tome u inostranstvu. Ja kritikujem ono što u zemlji nije dobro, uvek tražim od naših sagovornika u inostranstvu da ne donose odluke koje se tiču Srbije tako što gledaju ko Srbiju u tom trenutku vodi. Mi smo jednom zbog Slobodana Miloševića platili strašnu cenu i kao narod i država, zato što je ceo svet želeći njega da kazni i ono što je on pogrešno radio, nama uvodio sankcije. Na kraju smo došli do toga da smo bombardovani, da su životi izgubljeni u ratovima i bombardovanju, šteta ogromna, zato što jedan takav čovek u tom trenutku vodio našu zemlju. Ja kada kritkujem Aleksandra Vučića kritikujem za konkretne stvari, ali ne želim da kritikujem svoju zemlju. Znači uvek, uvek pravim tu veliku razliku i mislim da na ovim sastancima i u Vašingtonu i drugim sastancima po Evropi ljudi sa kojima sam ja pričao prave razliku između toga šta je država, a šta su oni koji vode državu, mislim da je to strašno važno.

„I ja sam satima na televizijama u Srbiji, ali je o meni sve negativno“

Đilas: Ne govorim nikad o svojoj bezbednosti. Ljudi koji žive u Srbiji znaju kako izgleda moj dan, znaju da imam 321 naslovnu stranu od 365 dana, da sam satima na tim televizijama. Danas sam gospodinu Eskobaru, eto to mogu da kažem, rekao da je Vučić satima na televiziji, ali sam i ja, s tim što je o meni sve negativno, a o njemu sve pozitivno. Međutim, mislim da to nije suština. Suština je da napravimo zemlju u kojoj svako može da slobodno iznese svoj stav, a neće završiti na naslovnim stranama kao kriminalac, pedofil, ili ne znam već šta.

Ne čudi me da je sada gospodin Ponoš tema, čim se pojavilo neko ime – odmah kreću napadi. Mogu da vam kažem da sam sa Zdravkom Ponošem sarađivao jedino u vreme Saveza za Srbiju, nisam dok je on bio načelnik generalštaba pošto sam ja bio gradonačelnik Beograda i nisam imao osnova za saradnju. Mogu da kažem da ume da bude malo težak u nekim razgovorima i malo tvrd, ali je častan čovek i spreman da uvek iznad ličnog i stranačkog stavi neki opšti interes, tako da i u onim stvarima u kojima se nismo slagali smo uspevali da nađemo način kako da zajedno, u okviru Saveza delujemo i radimo. Mislim da su takvi ljudi, i ne samo on nego takvi ljudi, koji su spremni da interes Srbije stave iznad ličnog interesa – potrebni srpskoj politici.

Glas Amerike: Dakle možemo da potvrdimo da je Zdravko Ponoš jedno od imena koja se razmatraju?

Đilas: Ne mogu da potvrdim nijedno ime, jer stvarno u ovom trenutku još nismo došli do toga. Razgovarajući sa ljudima koji su i iz nekog dela nestranačkog miljea, pričajući ko bi mogli da budu kandidati, došli smo do raznih imena, ali ćemo na kraju do tog konačnog imena doći na osnovu istraživanja i procena ko je osoba koja ima najveće šanse da na tim izborima pobedi. Naći kandidata u vreme kada svaki čovek koji bi se toga prihvatio će proći na isti način kao Zdravko u tri dana od kad je neki medij objavio njegovo ime – nije tako lako.

Glas Amerike: Kod birača opozicije i ankete pokazuju nivo apatije i nedostatak optimizma, dok su glasači Srpske napredne stranke motivisani i zadovoljni radom vlade. Da li vidite i krivicu opozicije kojoj pripadate za takvo raspoloženje birača?

Đilas: Da li ima odgovornosti opozicije – naravno da ima, ali mislim da građani mogu da vide ko u opozicji više radi ili bolje radi, ko je iskreniji i požrtvovaniji. Imate Demostat, ankete koje radimo pokazuju ono što jeste činjenica, da je druga najjača stranka SSP kojoj ja predsedavam, imam sjajne ljude oko sebe i zahvaljujući tome smo tu gde jesmo. Ima još opozicionih stranaka u Srbiji koje su na pragu tog cenzusa i postoji velika sinergija kada se mi okupimo. Kad idem po Srbiji, zaista se situacija promenila u odnosu na pre dve godine. Ljudi su danas mnogo slobodniji, mnogo više prilaze, mnogo veću podršku osećamo na svakom koraku, stotine ljudi se učlanjuje u našu stranku svake nedelje. Danas je to hrabrost, biti član SSP, možete samo probleme zbog toga da imate. I kad sve to pogledate, ja sam zaista veliki optimista.

O Kosovu: Možemo da ponudimo pomirenje, ali ne nezavisnost

Glas Amerike: Za Sjedinjene Države, jedan od prioriteta na Balkanu je normalizacija odnosa Srbije i Kosova. Vašington godinama razgovara sa predsednikom Vučićem o tome. Kakva je vaša platforma? Šta vi možete da ponudite srpskim biračima drugačije od Vučića u odnosu na Kosovo i da li ste o Kosovu razgovarali sa Eskobarom?

Đilas: Prvo da se smanje laži ili da se ukinu. Građani Srbije slušaju već 10 godina o tome da vodimo 5:0 protiv Kosova, da sutra možemo da uđemo sa našom vojskom na Kosovo da to rešimo. Imate ljude koji su kriminalci, zaista su kriminalci, optuženi sa raznih strana, osumnjičeni, koji formiraju svoju listu na Kosovu i onda uzimaju 99 odsto srpskih glasova i sede u Vladi Kosova. Svaki drugi dan se pojavljuju nove tenzije, ljudi se plaše nekog novog rata. Mi možemo da ponudimo da ništa od toga neće biti tako. Mi smo se pre dve godine založili za pomirenje. Pre dve godine smo pričali o tome da su mogući sloboda kretanja i ljudima sa Kosova i iz centralne Srbije. Niko nas nije slušao, pa smo došli do ovog sukoba oko tablica, oko tih nekih stvari koje nisu suština. Oko nečega ne možemo da se dogovorimo. Znači kosovski Albanci hoće da budu nezavisna država, mi smatramo da je to deo teritorije države Srbije. Dobro, oko toga ne možemo da se dogovorimo, ali možemo da se dogovorimo oko nekih drugih stvari da malo ljudi počnu bolje da žive.