Digitalno nasilje u emotivnim vezama srednjoškolaca – šta o tome misle nastavnici: Istraživanje Autonomnog ženskog centra

0
Foto Profimedia

Nasilje u emotivnim vezama srednjoškolaca, posebno digitalno seksualno nasilje, nije tema koja je u potpunosti bliska nastavnicima i nastavnicama u srednjim školama. Ova tema uglavnom nije deo profesionalnih razgovora među nastavnicima, a o njoj se retko razgovara i sa roditeljima učenika. Ipak, nastavnici su izuzetno zainteresovani da se bliže upoznaju sa uzrocima i posledicama digitalnog nasilja u partnerskim vezama mladih ljudi, tj svojih učenika.

Ovo su neki od zaključaka istraživanja Autonomnog ženskog centra (AŽC) „Stavovi i odgovori predstavnika i predstavnica srednjih škola na pojavu zlostavljanja među mladima koji su u emotivnoj vezi“, sprovedenog tokom proleća ove godine, koje donosi podatak da svaki drugi nastavnik koji je učestvovao u istraživanju ne zna da li je zlostavljanje tokom zabavljanja mladih, tj njihovih učenika – ozbiljan problem.

Foto: Autonomni ženski centar

Koliko nastavnici znaju o rasprostranjenosti digitalnog nasilja u vezama učenika?

Prema saznanjima nastavnika i nastavnica najčešći oblik nasilja u partnerskim vezama učenika je psihičko nasilje, potom sledi fizičko, a najređe je seksualno zlostavljanje. Svi oblici nasilja su višestruko češće prisutni kod devojaka nego kod mladića.

Četvrtina nastavnika ima saznanje da su devojke doživele širenje glasina o njima putem mobilnog telefona, imejlova i društvenih mreža, kao i da su dobijale preteće poruke i zastrašivanja kada ne odgovore na pozive/poruke svojih partnera. Tek svaki deseti ispitanik    ima saznanje za dva oblika zlostavljanja kojem su izloženi mladići: partnerka je pisala ružne komentare na njegovom profilu ili je širila glasine o njemu putem mobilnog telefona, imejlova i društvenih mreža.

„Treba istaći da su, prema saznanjima nastavnika i nastavnica, devojke nesrazmerno više izložene težim oblicima digitalnog nasilja, poput zastrašivanja od strane svojih partnera, nego što su to mladići, u situacijama u kojima, na primer, ona ne odgovori na poziv ili poruku svog partnera. Čak pet puta češće njima se preti da će na internet biti postavljene fotografije zbog kojih se osećaju neprijatno, ili da će biti deljene sa drugima“, objašnjava Tanja Ignjatović, psihološkinja iz AŽC.

“Većina nastavnika smatra da škola treba da se bavi zaštitom učenika od digitalnog seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u vezama mladih, ali ih malo aktuelno učestvuje u preventivnim aktivnostima na ove teme”

Kakvi su stavovi nastavnika i nastavnica o nasilju u vezama mladih?

Ohrabruje podatak da je gotovo za sve predstavnike škola neprihvatljivo da mladić svojoj devojci udari šamar, kao i seksualni odnos bez pristanka. Ipak,  polovina nastavnika veruje da su devojke u istoj meri nasilne kao i mladići, iako brojna istraživanja ukazuju na to da su one daleko češće žrtve nasilja muškaraca, a da su u slučajevima gde su mladići žrtve, učinioci uglavnom isto muškarci. Nastavnici, takođe, uglavnom nisu svesni da prve informacije o seksu i seksualnosti mladi dobijaju uglavnom na internetu i to na pornografskim sajtovima, iako i to potvrđuju podaci različitih istraživanja.

Trećina nastavnika smatra da zlostavljana osoba može lako da napusti partnersku vezu, što je takođe suprotno iskustvima iz prakse, o čemu često u javnosti govore predstavnice organizacija koje pružaju podršku ženama. Isto istraživanje sprovedeno i u Hrvatskoj, Mađarskoj i Španiji, pokazuje da se nastavnici uglavnom drže stava da žrtve ne treba kriviti, ali i da nisu sigurni da li učenici imaju dovoljno poverenja u njih da potraže pomoć u slučaju kada dožive takvo iskustvo.

Nastavnici i nastavnice u Srbiji većinom (54%) ocenjuju sopstveno znanje o digitalnom seksualnom i rodno zasnovanom nasilju tokom zabavljanja mladih kao prosečno, a 17% njih kaže da ima slabo znanje o ovim temama. „Relevantnost ovih tema i navedeni podaci, potvrđuju da je škola važno mesto za razgovor o emotivnim vezama mladih i prevenciji rodno zasnovanog nasilja. Treba raditi na unapređenju znanja profesionalaca o karakteristikama ovog nasilja i podstaći poverenje učenica i učenika da im se obrate i potraže pomoć u slučaju potrebe“, dodaje Tanja Ignjatović.

Foto: Autonomni ženski centar

Autonomni ženski centar je pripremio niz korisnih informacija, priloga, važnih kontakata, kao i uspešnih primera i rešenja, kako bi se pomoglo nastavnicima i nastavnicama da postanu adekvatna podrška svojim učenicima zarobljenim u nasilnim emotivnim vezama.

U istraživanju je učestvovalo 209 nastavnika i stručnih saradnika iz devet škola u Beogradu,   Novom Sadu, Pančevu, Paraćinu i Prijepolju, a obavljeni su i intervjui sa 15 predstavnika uprave u ovim školama. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta koji se realizuje uz podršku Vlade Švajcarske i Programa EU „Prava, jednakost i državljanstvo“.