Digitalna transformacija zdravstvenog ekosistema

    0

    Strategija digitalnog zdravstva 2022–26. i Akcioni plan 2022–23. Republike Srbije trenutno su u fazi finalizacije, a njihov cilj je da obezbede zdraviju budućnost za domaće stanovništvo. Dalje sprovođenje digitalne transformacije zdravstvene zaštite nužno zahteva javno–privatni dijalog. Imajući to u vidu, održan je onlajn okrugli sto „Digitalizacija zdravstvenog ekosistema – godinu dana kasnije“ u organizaciji Švajcarsko-srpske trgovinske komore Srbije i kompanije Roche Serbia, jednim od osnivača ŠSTK, a otvorio ga je Nj.E. Urs Šmid, Ambasador Švajcarske u Republici Srbiji i Crnoj Gori. On je pozdravio okrugli sto kao još jedan korak u nastojanju da se bolje razumeju implikacije digitalne transformacije zdravstva i da se omogući diskusija o tome kako ova transformacija može dalje da se sprovede u korist efikasnije zdravstvene zaštite fokusirane na pacijente.

     NJ.E. Šmid je takođe naglasio da je Švajcarska već dugo rangirana kao jedna od najinovativnijih zemalja u svetu sa oko 900 zdravstvenih startap kompanija koje se bave različitim aktivnostima, kao što su digitalna terapija, rešenja za razmenu podataka zasnovana na blokčejnu i digitalizacija procesa. „Na osnovu bliskih ekonomskih i društvenih veza između naše dve zemlje, možemo mnogo da dobijemo od saradnje u oblasti digitalizacije. Srpski IKT sektor i digitalna transformacija tradicionalnih sektora imaju veliki potencijal. Švajcarski investitori imaju vodeću ulogu u pružanju podrške digitalizaciji ekonomije, i to u vidu njihovog investiranja u inovativna rešenja, stvaranje visokokvalifikovanih radnih mesta I doprinosu održivom I inkluzivnom ekonomskom rastu.“

    Predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore, Majo Mićović, i generalni direktor kompanije ‘’Sky Express’’ istakao je da smo, u okviru mejnstrim aktivnosti koje su pratile sveukupnu digitalizaciju svetske zdravstvene industrije, generalnog poslovanja i zdravstvenih usluga, ušli u drugu fazu u kojoj su digitalni standardi, komunikacija i IKT resursi u potpunosti dostupni I u kojoj se strukture e-uprave pokazuju kao funkcionalne i efikasne, omogućavajući zdravstvenoj industriji i građanima da ih testiraju i redefinišu gde je potrebno, kao I da koriste njihove prednosti za razvoj sledeće generacije digitalnih zdravstvenih usluga. On je napomenuo da Srbija sada ostvaruje oko deset procenata BDP-a u IKT sektoru, koji je sada među četiri najveća izvozna sektora uz čelik, automobile i poljoprivredu.

    G. Mićović je takođe naglasio da je prema podacima Vladine Komisije za zaštitu konkurencije u 2021. godini u srpskom IKT sektoru bilo preko 2.800 firmi koje zapošljavaju oko 35.000 ljudi. „U skladu s takvim razvojem, desetine švajcarskih kompanija su već uspostavile lokalno prisustvo u Srbiji, bilo kroz outsourcing  ili otvaranje razvojnih centara u Srbiji. Tvrdimo i čvrsto verujemo da je ovo samo početak izuzetno obećavajuće i uspešne ekonomske saradnje između naše dve zemlje i radujemo se dodatnim novim pomacima u ovoj oblasti.“

    Ana Govedarica, generalna direktorka kompanije Roche Srbija i Crna Gora i potpredsednica ŠSTK-a, izjavila je da su podaci koje danas dobijamo  ogromni i mogu nam pomoći da značajno unapredimo lečenje. Danas se podaci prikupljaju kroz takozvani Real World Data, koji uključuju podatke iz elektronskih zdravstvenih podataka, bolničkih registara, kao i podatka koji se dobijaju sa raznih aplikacija. Menaždment zdravstvenih podataka je ključni zadatak. “Ako naučimo kako da ih koristimo na pravi način, bićemo u mogućnosti da značajno unapredimo rezultate lečenja i smanjimo troškove. Sledeći korak bi moglo da bude bolje umrežavanje lokalnih baza podataka, vezano za određene bolesti i  korišćenje moćnih alata veštačke inteligencije koji su u stanju da analiziraju ogromnu količinu podataka i pomognu lekaru da pronađe najefikasnije rešenje za svakog pacijenta. Takav pristup omogućava mnogo efikasniju zdravstvenu zaštitu, ali i optimizaciju trošenja novca”, rekla je Ana Govedarica.

    G. Dejan Kovačević, savetnik za digitalno zdravstvo u Kabinetu predsednika Vlade Republike Srbije, izjavio je sledeće: „Strategija digitalnog zdravstva 2022–26. i Akcioni plan 2022–23, koje Srbija sada finalizuje, predviđaju zdraviju budućnost za naše građane, efikasniju zdravstvenu zaštitu i donošenje odluka zasnovano na podacima i podržano inovativnom upotrebom tehnologije. Strategija predstavlja zajedničku viziju i prioritete javnih, privatnih i nevladinih organizacija. Jedan od vodećih prioriteta je omogućavanje pacijentima da bezbedno pristupe svojim zdravstvenim podacima i pojednostavljenje pristupa zdravstvenoj zaštiti. S vremenom će srpski građani doživeti brojna poboljšanja koja podržavaju tehnologija i integrisanija zdravstvena zaštita.“

    Dr Nik Guldemond, viši istraživač na univerzitetu Leiden Medical (Holandija), I.M. Sehenov Moskovski državni univerzitet i Roche partner globalno, je objasnio da alatake poput ‘‘The future proofing healthcare index’’ mogu da pomognu u razumevanju prednosti I mana kako zdravstvenog Sistema, tako I pojedinih zaraza. ‘’Ova alatka je takođe korisna za saradnju sa drugim organizacijama i zemljama, u slučaju kada se ulažu zajednički napori za dalje unapređenje I inovacije. Uprkos posledicama COVID-19, efektivno smo zajedno radili na izgradnji jednog izuzetnog međunarodnog projekta u cilju implementacije personalizovanog zdravstvenog Sistema u Srbiji’’.

    Prof. Branko Radulović, redovni profesor ekonomije i ekonomske analize prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predstavio je ključne prednosti digitalizacije u srpskoj zdravstvenoj industriji, uključujući automatizovanu administraciju, poboljšanu koordinaciju i interakciju između pacijenata i lekara i bezbednost medicinskih podataka. „U zavisnosti od početnih pretpostavki, postoji potencijal da se nekoliko miliona redovnih pregleda prebaci na telemedicinske preglede (pružanje zdravstvenih usluga korišćenjem informacionih i komunikacionih tehnologija).“

    Mirko Jokić, član Upravnog odbora Udruženja hemofiličara Srbije, istakao je značaj mobilnih aplikacija za optimizaciju lečenja pacijenata jer omogućavaju bolju i češću komunikaciju između pacijenta i doma zdravlja; brz pristup terapiji i podacima o pacijentu, kao i efikasnije prikupljanje podataka.