Hiljade Albanaca tokom ove nedelje protestuje u Tirani protiv planirane izgradnje luksuznog turističkog kompleksa na ekološki osetljivom delu Jadranske obale, a iza tog projekta kao jedan od investitora stoji Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa.
Za Džareda Kušnera ovo predstavlja svojevrsni „deža vi“ na Balkanu, piše BBC.
Njegov plan za izgradnju hotela Tramp u Beogradu naišao je na snažan otpor lokalne javnosti.
Hapšenje ministra kulture Nikole Selakovića zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi sa tim projektom na kraju je navelo Kušnera da se početkom ove godine povuče iz posla.
Podsetimo, Specijalno tužilaštvo Albanije za borbu protiv korupcije (SPAK) otvorilo je istragu o kontroverznim izmenama statusa zaštite područja i vlasništva nad zemljištem na kom je planirana izgradnja Kušnerovog odmarališta.
Šta je izazvalo nezadovljostvo građana u Albaniji?
Povod za nezadovoljstvo albanskih građana je predloženi turistički projekat na albanskoj obali Jadrana.
Kušnerova kompanija Affinity Partners trebalo bi da bude jedan od investitora, a Rama je njegovo interesovanje dočekao raširenih ruku.
Isto se ne može reći za demonstrante, koji na prvi pogled nemaju nikakve veze sa glavnom opozicijom.
Da bi to naglasili, neki učesnici protesta nose transparente na kojima traže zatvaranje lidera PD-a Salija Beriše, koji se suočava sa odvojenim optužbama za korupciju, ali i samog Rame.
Ružičasti flamingos simbol protesta
Demonstranti koriste ružičastog flamingosa kao svoj simbol.
BBC ukazuje na to da flamingosi u ovoj situaciji podsećaju na upotrebu žute patke u dugogodišnjem građanskom protestnom pokretu u srpskoj prestonici – Beogradu.
Međutim, u slučaju Albanije, ova ptica odražava veoma specifične brige i zahteve demonstranata.
Oni tvrde da planovi za razvoj ostrva Sazan i lokaliteta Zvernec, u blizini primorskog grada Valone, predstavljaju pretnju za flamingose, koji su zaštićena vrsta, kao i za druge vrste koje žive u zaštićenom močvarnom području.
Kušnerov poslovni partner Ašer Abehsera tvrdi da je projekat usmeren na „odgovorno upravljanje“, unapređenje životne sredine, kao i stvaranje radnih mesta i koristi za lokalne zajednice.
WWF osuđuje uništavanje zaštićenog područja u Albaniji
Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF takođe je saopštila saopštila da osuđuje kontinuirano uništavanje zaštićenog područja Vjosa–Narta u Albaniji, poslednje oaze više od 70 ugroženih vrsta i oko 200 ptičijih vrsta.
Kako je navedeno, uništavanje jedne od najlepših laguna u regionu Balkana nije samo lokalni problem – reč je o sistemskoj degradaciji jednog od najvažnijih žarišta bioraznovrsnosti u širem jadranskom području.
Ekosistem Vjosa–Narta je nezamenjivi deo poslednje očuvane rečne delte na Mediteranu i ključno stanište za neke vrste flamingosa i dalmatinskih pelikana, ptice selice kao i ugrožene vrste sisara poput sredozemne medvedice (jednog od najređih i najugroženijih sisara na Jadranu), kao i glavate kornjače, istaknuto je u saopštenju.
Iz tog razloga WWF je pozvao albansku vladu da odmah zaustavi sve destruktivne aktivnosti, obezbedi potpunu usklađenost s pravnim okvirom i zaštiti ovu nezamenjivu prirodnu baštinu.
Demonstranti traže transparentnost
Demonstranti su takođe ogorčeni zbog onoga što smatraju nedostatkom transparentnosti u vezi sa učešćem kompanije Affinity Partners, čiji pregovori sa vladom traju još od 2024. godine.
Na nekim transparentima istaknuto je nezadovoljstvo zbog ustupanja zemljišta stranim investitorima, uz poruku da Albanija „nije na prodaju“.
Vlada insistira da je reč o zemljištu u privatnom vlasništvu koje je stečeno na transparentan način.
Međutim, pojedini tvrde da proces možda nije bio tako jednostavan.
Albanija je poznata po problemima sa vlasničkim odnosima koji potiču iz haotične privatizacije nakon 45 godina potpune nacionalizacije tokom komunističkog režima.
Rama naglašava finansijsku korist
Rama je u svojim reakcijama na proteste delovao prilično iznervirano.
Učesnike je opisao kao „dobronamerne“, ali „pogrešno informisane“ o mogućem uticaju projekta na životnu sredinu.
On tvrdi da bi projekat doneo ogromnu korist Albaniji, uz investiciju od četiri milijarde evra, koja bi otvorila nova radna mesta i unapredila infrastrukturu.
Ramina retorika u ovom slučaju podseća na ono što je govorio Aleksandar Vučić kada je naglašavao da bi Srbija od projekta izgradnje Trampovog hotela na mestu Generalštaba imala „udeo 190 do 200 miliona“ evra.
optužbe za „hibridni rat“
Istovremeno, Rama je proteste okarakterisao kao deo „hibridnog rata“ izazvanog zavišću prema brzo rastućem turističkom sektoru Albanije, tvrdeći da je zemlja „na udaru veoma snažne konkurencije u našem delu Mediterana“.
Time je aludirao na Grčku, koja se optužuje da podstiče nemire.
Rama je čak objavio ono što izgleda kao javni prekor bivšem grčkom premijeru Aleksisu Ciprasu.
Tagovi
