Džo Bajden je vratio Kristofera Hila iz penzije i poslao ga u Beograd za ambasadora. Po toj logici i Aleksandar Vučić može vratiti (zamoliti) Nikolu Šainovića iz penzije i dati mu mandat za sastav nove vlade, ako zaista misli, kao njegov agilni i većinski agitprop, da su devedesete bile dani prosperiteta i ponosa srpskog naroda, nasuprot dosovskom mraku, a julovsko-radikalska politika globalna avangarda koja je eto dočekala da ojača Rusija sa Putinom koja je sad spremna, makar kroz treći svetski rat, da donese Srbima rehabilitaciju i kompenzaciju. Samo pod uslovom da nam Putin zarad svojih interesa ne zabije nož u leđa, na šta upozoravaju režimski tabloidi nakon što je ruski predsednik naglasio da Donjeck i Lugansk imaju pravo na nezavisnost kao i Kosovo. Kao da Putin nije ranije govorio da u tim oblastima neće dozvoliti novu Srebrenicu.
Iako o vremenu od 2000. do 2012. govori sarkastično, Vučić zna da pojedini građani Srbije uprkos količini izručene propagande po glavi stanovnika ipak, između ostalog, razlikuju ko im je ukrao deviznu štednju, a ko im ju je vratio. A ne samo da pamte „tenkove koje su Boris i Zdravko istopili u železari“. Vučićevog ekonomskog zlatnog doba ne bi bilo bez kontinuiteta s dosovskim reformama i povratka zemlje u svet. Uprkos svim izneverenim očekivanjima od petooktobarskih vlasti.
Iako modernizacijski učinci Vučićeve vlasti nisu Potemkinova sela, naprotiv (u infrastrukturi i jačanju vojske napravljeni su najveći pomaci), radikalsko-julovska recidiviranja, voluntarizam i korupcija epskih razmera tužan su epilog zakletvi iz 2011/12.
Zaboravljeni plan Mikija Rakića, Tadićevog mastermajnda (koga je Vučić mnogo cenio) bio je – Boris predsednik države, Dragan Đilas premijer, Tomislav Nikolić predsednik Skupštine, Aleksandar Vučić gradonačelnik Beograda. Bio bi to kostur „velike koalicije“ (na bazi dvotrećinskog evropskog konsenzusa nakon rastakanja antisistemskih radikala), koja je nekad bila izglednija od „dvopartizma“ DS i SNS
Šokova i neverica neupućenih bilo je i ranije. Na primer na promociji knjige memoara kontroverznog ambasadora SAD u Beogradu Vilijama Montgomerija „Kada ovacije utihnu“, bilo je nekih zgranutih otkud Vučić tu. Posebno jer je knjigu objavio Dan Graf, izdavač lista „Danas“, da bi jedan gost to cinično prokomentarisao – „Vučić je sa mladine strane“
Ceo tekst Zorana Panovića objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 5. maja
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
