Život je dosadan bez Premijer lige. Ako neko pokuša da vas ubedi u suprotno i da u naredne dve nedelje odgonetne što ste u sred vikenda pomalo depresivni kad leto još uvek nije potpuno prošlo, kad devojke i dalje mirišu na smolu u letnjim haljinicama, a ni školarci nemaju mnogo domaćih zadataka, samo im pustite utakmicu Arsenala i Totenhema i objasnite da takvih devedeset minuta nema bez Premijer lige. I onda će vam reći da ste ludi i onda vas baš briga.
Dobro, možda smo malo preterali, ali je protekli vikend bio zanimljiv čak i onima koji su na fantaziju nagrabusili – vaš slovoslagač, razume se – i onima čije su ekipe poražene i onima koji nisu bili u pravu.
Još jednom, slavodobitno, proglašavamo da smo bili u pravu. I još jednom gledamo u vikend retrovizor, ovoga puta priželjkujući dvonedeljni pozno-letnji san, do idućeg premijerligaškog ringišpila.
Najjači utisak kola: Derbi severnog Londona
Da, Totenhemu je nedostajao Eriksen u prva tri kola, ali nije im nedostajao samo on. Jer u četvrtoj rundi je bio tu i dao je i gol, bio je opasan, dribla, prikradao se, izvodio slobodnjake i nije bilo dovoljno. Arsenal je bio ravnopravan, ako ne i bolji rival. A Spursi su ostali bez komšijskog skalpa.
Sve što je viđeno na Emirejtsu tokom nedeljnog popodneva, to je Premijer liga u svojoj suštini – intenzitet, intenzitet, šutevi, golovi, gluposti, kartoni, vrhunske odbrane i ispočetka.
Totenhem je u prvom poluvremenu vrhunski koristio greške rivala – lošu reakciju Lena i glupost Granita Džake (o njemu par redova niže) – i surovo ih kažnjavao, a Arsenal se batrgao i batrgao i na kraju uspeo da postigne gol dok su svi navijači Tobdžija pokazivali oblik televizora tražeći VAR.
U drugom poluvremenu, osim jedne Kejnove stative, Totenhem nije koristio greške rivala jer nije bio u prilici. Arsenal ih je pritiskao veoma visoko, oduzimao loptu u poslednjoj trećini rivala, šutirao, probijao po boku, izjednačio i realno mogao da pobedi.
Na kraju, podela bodova u meču koji je pokazao da Arsenal nije toliko loš, koliko insistiraju njihovi navijači, kao ni da Totenhem nije toliko dobar, koliko insistiraju svi ostali.
Zabluda kola: Lester je na vrhu samo usputno
Neće Lester osvojiti titulu ove sezone. Velike su šanse čak da nikada neće biti ponovljen rezultat Ranijerijeve lude družine, ali Lisice trenutno nisu u vrhu zbog lakog rasporeda i malo odigranih utakmica. Niti će lako odatle „otperjati“.
Ekipa Brendana Rodžersa na svom je terenu lako pobedila Bornmut, uz evrogol Džejmija Vardija.
Tim je tokom leta pojačan tačno koliko je trebalo, a „odliveno je đe je prepunano“. U ovom trenutku Lester verovatno ima najtalentovaniji vezni red u ligi. Suvi talenat koji bi mogao da se razvije u nešto veliko.
Usput, na golu je jedan, a u samom špicu drugi lisac i dok su londonski timovi u tranziciju, a slavniji mančesterski u problemima, Lester bi mogao da se zadrži dugo u vrhu. I da tu ostane.
Suprotno stavovima onih koji njihov trenutni plasman podvode pod rubriku Trice&Kučine.
Pobednik kola: Daniel Džejms
Ole Gunar Solskjer bi voleo da je sve ovo samo fantazi i da je, poput nekih trenera nesigurnih u svoje izbore i nezadovoljni eksperimentima u koje su verovali, mogao da klikne na „wildcard“. Promeni bi, sasvim sigurno, Solskjer baš sve, osim Daniela Džejmsa.
U sezoni koja je počela veoma loše po Junajted, velški fudbaler se izborio za status najkonstantnijeg i najproduktivnijeg igrača Đavola.
On je u duelu protiv Sautemptona postigao pogodak. Ponovo je bio opasan po gol i ponovo mu se to isplatilo kada je lotpu zakucao u suprotni ugao.
Već je zanimljivo kako Džejms gađa taj suprotni gornji ugao i iako svi već znaju da će tu da šutira, on opet pogađa.
Za „rukija“ u Premijer ligi, ovo je početak iz snova, a nadimak „novi Gigs“ velika motivacija za Velšanina. Ipak, Junajtedu je mnogo potrebniji neki „novi Skols“, ali ga nema ni u tragovima.
Gubitnik kola: Granit Džaka
Švajcarski reprezentativac je sve ono što je Arsenalu nedostajalo da potpuno preokrene utakmicu koju bi neke od prethodnih sezona lagano izgubio. Totenhem je vodio 2:0 i imao psihološku prednost, a Tobdžijama je nedostajao Džaka jer je bio na terenu.
Tim koji je odigrao veoma dobru utakmicu bio je u zaostatku za igrača koji je lutao između linija, nije baš najbolje uspevao da poveže igru svog tima u prvom delu igre, pravio je glupe faulove, a onda još gluplje faulove. Na kraju je utakmicu završio sa jednim žutim kartonom, jednim penalom i jednim odličnim šutem.
Vulverhempton je izgubio i gubitnik je evropskih kvalifikacija (prekratak roster čini se), Norič je poražen, Čelsi je izgubio dva gola prednosti kao i Totenhem, ali niko nije toliko malo doprineo igri svog tima i toliko mnogo pomogao protivniku kao Granit Džaka.
I možda će izgledati da smo prestrogi, ali sa kapitenskom trakom Arsenala, mora da se igra mnogo drugačije. Zamislite da je Toni Adams bio u prilici da na poluvremenu „posavetuje“ Džaku.
Hit kola: White Stripes – I Just Don’t Know What To Do With Myself
Sada se vratite na početak teksta. Reći će vam da ste ludi jer vam nedostaje jedna obična Premijer liga, a vi ćete se uvrediti jer nema mnogo veći kazni nego kada u sred vikenda možete da birate između utakmice Lihtenštajn – Poljska i Ukrajina – Azerbejdžan. Onda bolje da gledate kompilaciju Džakinih žutih kartona.
Pustite tada White Stripes i možda te dve sedmice brže prođu.
Tagovi
