Depresija i demencija se često posmatraju kao odvojeni zdravstveni problemi, ali naučnici već dugo primećuju vezu između njih. Ljudi koji pate od depresije imaju veći rizik da kasnije u životu razviju demenciju. Novo istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet Psychiatry donosi važan pomak u razumevanju te veze: umesto da depresiju posmatra kao jedinstvenu dijagnozu, studija se fokusira na pojedinačne simptome — i pokazuje da nisu svi podjednako povezani sa kasnijim razvojem demencije.
Istraživači su analizirali podatke iz dugoročne britanske studije koja je obuhvatila više od 5.800 odraslih osoba, tada bez znakova demencije. Krajem devedesetih godina učesnici su popunjavali detaljan upitnik o depresivnim simptomima, a potom su praćeni oko 25 godina kroz nacionalne zdravstvene registre. Do 2023. godine, oko 10% učesnika razvilo je demenciju.
Koji su to simptomi
Analiza je pokazala da je šest konkretnih simptoma depresije u srednjem životnom dobu povezano sa većim rizikom od demencije decenijama kasnije.
To su: gubitak samopouzdanja, osećaj da se osoba ne može nositi s problemima, nedostatak osećaja topline i bliskosti prema drugima, stalna napetost i anksioznost, nezadovoljstvo načinom na koji se obavljaju svakodnevni zadaci, kao i poteškoće s koncentracijom.
Ovi simptomi ne predstavljaju jedno isto iskustvo. Neki se odnose na način na koji osoba doživljava sebe i sopstvenu sposobnost suočavanja sa životom, drugi na emocionalnu povezanost s ljudima, dok treći ukazuju na stalnu psihičku napetost ili promene u svakodnevnom kognitivnom funkcionisanju. Upravo ta raznolikost, ističu autori studije, pokazuje zašto depresiju ne treba posmatrati kao jedinstveno stanje kada se razmišlja o dugoročnom zdravlju mozga, piše CNN.
Zašto su opasni?
Zašto su baš ovi simptomi povezani s povećanim rizikom? Odgovor još nije konačan. Studija je opservaciona, što znači da pokazuje povezanost, ali ne dokazuje uzročnost. Jedno moguće objašnjenje jeste da određeni simptomi vremenom dovode do povlačenja iz društva, smanjenog mentalnog angažmana i manjka stimulacije — faktora za koje se zna da utiču na zdravlje mozga. Druga mogućnost je da neki od ovih simptoma predstavljaju rane, suptilne promene u funkcionisanju mozga koje se kasnije mogu razviti u demenciju. Treća je da depresija i demencija dele zajedničke rizične faktore, poput hroničnog stresa, lošeg sna ili drugih dugotrajnih zdravstvenih problema.
Važno je i vreme u kojem su simptomi zabeleženi. Učesnici studije imali su između 45 i 69 godina, u proseku oko 55. To je period života u kojem se mnogi faktori rizika intenziviraju — krvni pritisak, metabolički problemi, poremećaji sna i dugotrajan stres — ali i faza u kojoj još uvek postoji realna mogućnost prevencije.
Depresija nije uzrok
Stručnjaci naglašavaju da ovi nalazi ne znače da depresija uzrokuje demenciju, niti da će svako ko ima navedene simptome neminovno razviti kognitivni pad. Poruka nije alarm, već pažnja. Ako se takvi simptomi javljaju, važno je potražiti stručnu pomoć — ne samo zbog kvaliteta života u sadašnjosti, već i zbog potencijalnog uticaja na dugoročno zdravlje mozga.
Istraživanja o prevenciji demencije dosledno ukazuju na nekoliko ključnih koraka koji su naročito važni u srednjem životnom dobu. Očuvanje kardiovaskularnog zdravlja je osnovno, jer mozak zavisi od dobrog protoka krvi. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, kontrola krvnog pritiska, šećera i holesterola imaju direktan značaj. San je još jedan često potcenjen faktor: hronični manjak kvalitetnog sna povezan je i s poremećajima raspoloženja i s kognitivnim padom.
Društveni kontakt
Jednako važni su društveni kontakti i mentalna angažovanost — redovno viđanje s ljudima, učenje novih veština, hobiji i aktivnosti koje podstiču razmišljanje. Ne treba zanemariti ni sluh i vid: nelečeni problemi mogu dovesti do izolacije, koja dodatno povećava rizik. I konačno, lečenje depresije i drugih mentalnih smetnji treba posmatrati kao deo brige o ukupnom, dugoročnom zdravlju.
Ova studija, zaključuju autori, pokazuje da su signali koji se javljaju u srednjem životnom dobu možda značajniji nego što se ranije mislilo — i da mentalno zdravlje nije odvojeno od zdravlja mozga, već njegov sastavni deo.
Tagovi
