“Demokratija u Srbiji je kada se dva Vučića i ovca dogovaraju šta će da imaju za ručak”: Kolumna Veljka Lalića

Sledeći izbori su za 646 dana? Da li to zna ova opozicija? Da li već danas ima plan kako da iskoristi svaki od tih dana? Da li ima listu kandidata koji će moći da se suprotstave Vučiću na predsedničkim izborima, kako bismo makar dobili privid demokratije

0

Kako je Vučić još jednom uspeo sam da pređe igricu? Da li se Demokratska stranka „ritualno samoubila“ sa ćelavcima koje je prvi put dovela u pozorište? Da li je ovo kraj višepartijskog sistema i građanske Srbije koja je dobila manje od dva odsto glasova? Da li je kraj pokreta koji poslednjih osam godina simuliraju zeke koje trče da utakmicu učine zanimljivijom? 

U Skupštinu Srbije ušlo je 233 srpskih nacionalista, devet mađarskih, pet bošnjačkih i troje albanskih nacionalista.

I to je srpski parlament.

Ispod crte su ostali, otprilike tim redom, monarhisti (Matija je najveći pobednik posle Vučića), Metla (Kosovo), SRS (i Draža i Mladić), Suverenisti (antimigranti), Zavetnici… Na kraju negde na tom nivou je završio Pokret slobodnih građana koji će sledeću skupštinu verovatno da održi u selu Ba.

I bojkot opozicija kad pogledate članove uglavnom je desničarska.

I šta nam svima to govori 20 godina posle završenih ratova na Balkanu?

Šta hoće ovaj novi desničarski Holbruk Donalda Trampa?

Populizam se raširio po svetu. A populizam je autoimuna bolest demokratije.

Demokratija je vladavina suprotna vladavini jednog čoveka, definisao je odavno Herodot, dok ova nova demokratija sve više postaje proročanstvo Bendžamina Frenklina: Demokratija je kada dva vuka i ovca glasaju šta će biti za ručak.

Čovek što je duže na vlasti sve manje čuje.

A kada taj jedan o svemu odlučuje, problem je što kad pogreši nema ko to da mu kaže.

Vučić je kao Napoleonov Fuše. Ali i u istoriji je ovaj savetnik velikog vođe poznatiji od Napoleona Trećeg koji je Francuskoj doneo demokratiju… Te ljude niko ne pamti, da se mi ne lažemo previše…

U ovoj pandemiji ponovo sam pročitao nekoliko svojih omiljenih knjiga.

I shvatio da dok se mi raspravljamo oko Desanke koja je sa trećeg premeštena na prvi razred, deca i dalje nemaju pojma o jedinom našem svetski, uz Andrića, najpriznatijem piscu, Aleksandru Tišmi.

Ne možete ništa bolje da pročitate na izvorno pisanom srpskom jeziku od Tišminog Kapoa. Nema ni boljeg scenarija za Jasenovac, stradanje…

Zašto onda mi ne pričamo o Tišmi koji je naš najprodavaniji pisac u Francuskoj i Nemačkoj?

Da li zato što govori o stradanju Jevreja? Ili zato što smo i na ovim izborima videli da antinacionalisti ne prolaze u ovoj zemlji?

Vučić nije priželjkivao ovakav scenario. Da jeste, ne bi pravio 21 listu, od kojih većina, sada je valjda sasvim jasno, nije mogla da skupi ni potpise. Da nije bilo jurnjave za izlaznošću u poslednjim satima, možda bi se i napravio neki višeglasni parlament. Ovako opozicije više nema u Srbiji. Sergej je samo jednu stvar tačno rekao: Igraj se sam.

Problem je što je džojstik ostavio u njegovoj ruci.

Šešelj, Čanak, Čeda, ispali su iz igrice i ostalo im je samo da se žale tati.

Sledeći izbori su za 646 dana. Da li to zna ova opozicija? Da li već danas ima plan kako da iskoristi svaki od tih dana? Da li ima listu kandidata koji će moći da se suprotstave Vučiću na predsedničkim izborima, kako bismo makar dobili privid demokratije u Srbiji?

Ili joj se ponovo priviđaju beogradski izbori. A šta i da osvoji Beograd? Zar ga već nije imala od 2012. do 2014?

Da sam Vučić, nervirao bih građane i išao sa Vesićem kao gradonačelnikom na sledeće izbore u gradu.

Ali neće ovde biti pravih izbora ukoliko već ove nedelje građanske stranke ne shvate da moraju da se okupe oko DS-a u kojem se dve struje sa ćelavcima biju ispred pozorišta, iako su svi ti akteri, baš u tom Beogradu, na poslednjim izborima uzeli dva odsto.

Ili ukoliko nacionalne struje ne shvate da im je jedina tačka okupljanja oduvek bio neki DSS.

Za predsedničke izbore potrebni su novi Koštunica i Tadić.

Ali ako džojstik sve vreme ostane kod Vučića, možemo samo da gledamo igricu koja sve više liči na Frenklinovu vrstu demokratije u kojoj se dva Vučića i ovca dogovaraju šta će da imaju za ručak…

Prijatno.

***

*Kolumna Veljka Lalića iz Nedeljnika br. 441