Ministarstvo zdravlja Srbije je objavilo da je prvi put registrovana delta varijanta koronavirusa u Srbiji, kod dva državljana naše zemlje koji su se nedavno vratili iz inostranstva.
“Oba pacijenta su mlađe osobe. Trenutno su u stabilnom opštem stanju. Nisu vakcinisani”, piše u saopštenju Ministarstva zdravlja.
Ova varijanta koronavirusa već nekoliko meseci zabrinjava zdravstvene vlasti zemalja širom sveta, do kada se krajem jeseni pojavila u Indiji. Recimo, četiri najveća australijska grada ove nedelje su ušla u četvorodnevnu blokadu kako bi sprečili njegovo širenje. Irska je odložila planove o otvaranju države, a američki zvaničnici pozvali su Amerikance da se vakcinišu kako bi zaustavili njegovo širenje.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da se varijanta delta, poznata i kao B.1.617.2, proširila na najmanje 85 zemalja od septembra prošle godine.
Delta varijanta ili indijski soj
Do sredine juna, delta varijanta je činila 99 odsto zaraženih kornavirusom u Velikoj Britaniji, a pretpostavke su, prema proračunima Evropskog centra za prevecniju i konrtolu bolesti, da će iznad 90 odsto slučajeva u Evropi do kraja avgusta biti zaraženo ovim sojem.
Recimo, u Sjedinjenim Državama, prema proceni američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, ovom varijantom je zaraženo oko 26 odsto novih slučajeva (do 19. juna). Dve nedelje ranije, broj novih slučajeva koji su inficirani ovom varijantom je iznosio oko 10 odsto.
Dakle, stepen prenosa je udvostručen za samo dve nedelje.
Doktor Mark Maligen, direktor Centra za razvoj vakcina „Langon“ iz Njujorka, rekao je da je podaci iz Engleske upućuju da je indijski soj zarazniji od britanskog soja i da se lakše prenosi. Sa tim je saglasan i direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus.
„Delta varijanata koronavirusa se najlakše prenosi od, do sada, identifikovanih varijanti“, rekao je Gebrejesus.
Virus „nosi“ skup mutacija, uključujući i „L452R“, koje mu pomažu da lakše zarazi ljudske ćelije. Stoga istraživanja ukazuju da se ova varijanta dosta lakše prenosi.
„Opet imamo ozbiljnu pretnju i vidimo da se širi među nevakcinisanim stanovništvom“, rekao je član Ministarstva zdravlja SAD dr Vivek Marti.
Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuje da je indijski soj za 40 do 60 odsto lakše prenosiv od britanske varijante kovida.
„Ovaj se sa jednog zaraženog prosečno prenosi na pet novozaraženih“
Dr Predrag Kon, epidemiolog i član tima za suzbije zaraze kovid-19 u Srbiji, kaže da je prema “preeliminarnim utiscima” taj soj nešto blaži i više podseća na grip.
“Jasno je da kad tako dominira jedan virus, što se dobijaju podaci iz zemalja sveta, jasno je da će on prekriti čitav svet i to je samo pitanje trenutka. Vrlo je bitno da li će u većim grupama taj virus ući u zemlju, ili će ući pojedinačno i kakva je situacija što se tiče njegove mogućnosti širenja”, rekao je Kon.
Prema njegovim rečima, prenošenje virusa direktno zavisi od toga koliko ima osetljivijih ljudi i dodao da poštovanje mera “stavlja barijere” i onemogućuje brz prenos virusa.
“U ovoj situaciji u kojoj jesmo, kada imamo nisku aktivnost virusa, mi moramo da kažemo da još uvek nismo na potpuno sigurnom, još uvek je virus medju nama. Mi imamo relativno solidnu situaciju u smislu da imamo dosta vakcinisanih, ali imala je i Britanija, ima i Izrael, pa je Izrael od sredine juna do sada udesetostručio broj novozaraženih”, izjavio je Kon.
Kako je dodao, još uvek se ne može sa preciznošću reći da li je ovaj soj invazivniji, odnosno da je njegova posledica veća smrtnost.
Vakcine štite od težih slučajeva, ali često i od blagih simptoma
I laboratorijske analize i testiranja u realnim uslovima sugerišu da su potpuno vakcinisane osobe zaštićene od delta verzije koronavirusa.
„Dobra vest je ako ste uopšte vakcinisani. Ukoliko ste potpuno vakcinisani – što znači da je prošlo dve nedelje od druge doze – onda postoje dobre šanse da imate visok stepen zaštite protiv ovog virusa i ove varijante. Ali ako niste vakcinisani, onda ste u nevolji“, rekao je Marti, a preneo CNN.
Moderna je, recimo, nedavno objavila rezultate istraživanja koji pokazuju da je krv uzeta od vakcinisanih ljudi mogla da neutrališe deltu, kao i druge varijante, uključujući alfu (britanski soj) betu (južnoafrički soj) ili damu (brazilski soj).
Takođe, kako pokazuju istraživanja u SAD, u saveznim državama sa nižim stopama vakcinacije, delta varijanta je zastupljenija nego u državama u kojima je većina populacije imunizovana.
Na primer, u Misuriju, kako pokazuju podaci Univerziteta „Džon Hopkins“ stopa zaraze je oko 3,5 puta veća od nacionalnog američkog proseka.
Ipak, nijedna vakcina protiv koronavirusa nije efikasna u sto odsto slučajeva, tako da može doći do infekcija čak i kod potpuno vakcinisanih ljudi.
„Moguće je da ćete videti ljude koji su zaraženi i drugim varijantama, iako su vakcinisani“ rekao je dr Entoni Fauci, vodeći čovek američkog odgovora na pandemiju, ranije ove nedelje.
Epidemiološke mere na dnevnom nivou sprečavaju prenos
Ništa u vezi sa delta varijantom ne razlikuje u pogledu načina na koji se prenosi. Koronavirusi se prenose vazduhom i, u manjem stepenu, na površinama koje ljudi mogu dodirnuti.
Maske, fizička distanca i dobra ventilacija sprečavaju i smanjuju mogućnost prenosa. Takođe, tome doprinosi i redovno pranje ruku, te redovno čišćenje površina koje se često dodiruju.
Iako su pojedini zvaničnici istakli da je delta varijanta opasnija od ostalih sojeva virusa, ne postoje čvrsti dokazi koji to pokazuju.
Skup definisanih mutacija na delta ukazuje na to da se lakše prenosi od ostalih varjanti i da se u malom broju slučajeva može „sakriti“ od imunološkog odgovora tela, ali nijedan ne sugeriše da je zarazniji ili patogeniji – što uzrokuje ozbiljnije bolesti – od ostalih varijanti.
Endrju Pekoc, profesor imunologije i molekularne mikrobiologije sa škole javnog zdravlja „Džon Hopkins Blumberg“ smatra da postoji mogućnost da ova varijanta razvije sposobnost da se bolje „veže za ljudske ćelije“.
„To bi moglo značiti da bi ljudi koji su ranije zaraženi drugim sojevima koronavirusa, nakon oporavka, mogu lakše inficirati i delta varijantom“, rekao je Pekoc.
On takođe sugeriše da bi tretmani zasnovani na antitelima mogli biti malo manje efikasni.
Ali naglašava, kao što je prikazano u laboratorijskim testovima, vakcine izazivaju neodbranjiv imunološki odgovor, jači i širi od prirodne infekcije, koji bi trebalo da zaštiti većinu vakcinisanih ljudi od razvoja teških kliničkih slika, bolničkog lečenja ili čak i blage infekcije.
Tagovi
