„Definitivno nemojte da uradite ovo što smo mi uradili“: Evo šta se dogodilo kada je Izrael prerano otvorio škole – Čitajte u Njujork tajmsu na srpskom

JERUSALIM – Mnoge zemlje odlučile su da ponovo otvore škole. Izrael je bio među prvima od njih, i sada predstavlja dobru ilustraciju šta se dešava kada su potezi prebrzi.

Ubeđeni da su već pobedili koronavirus i u želji da što pre pokrenu razorenu ekonomiju, Izraelci su pozvali sve đake i studente da se vrate u učionice i slušaonice krajem maja. U roku od nekoliko dana, bilo je zaraženih u jednoj školi u Jerusalimu. Virus se potom proširio u domove studenata, pa u druge škole i krajeve. Druga žarišta naterala su na stotine škola da se zatvore. Na desetine hiljada prosvetara i učenika moralo je u karantin.

Savet koji Izrael sada ima za druge zemlje?

„Definitivno nemojte da uradite ovo što smo mi uradili“, kaže Eli Vaksman, profesor na Vizmanovom institutu za nauku i vođa tima koji savetuje Nacionalno bezbednosno veće Izraela tokom pandemije. „Bio je to veliki promašaj.“

Teška lekcija, kažu stručnjaci, jeste da moraju da se preduzmu stroge mere predostrožnosti kada se otvaraju škole: manji broj đaka, nošenje maski, stolovi i stolice razmaknuti najmanje dva metra, i adekvatno provetravanje. Tako mora da bude sve dok se ne pronađe vakcina.

„Ako broj slučajeva opadne, to može da nam ponudi iluziju da je bolest gotova“, kaže dr Hagai Levin, profesor epidemiologije na Hadasah školi javnog zdravlja Hebrejskog univerziteta. „Ali to jeste potpuna iluzija.“

Izrael je na početku bio svetli primer u obračunu s pandemijom. Zemlja od devet miliona stanovnika zatvorila je granice, škole su zakatančene sredinom marta, a dva miliona đaka i studenata počelo je da uči na daljinu. Do početka maja, broj novozaraženih je pao sa preko 750 dnevno na ispod stotinu. Najmlađi đaci i oni koji su polagali maturske i diplomske ispite vratili su se u malim grupama.

Vlada je potom 17. maja potpuno otvorila škole. Bila je to jedna od prvih odluka novog kabineta. Novi ministar obrazovanja u vladi Benjamina Netanjahua, Joav Galant, rekao je da je „neposredna misija“ da roditelji mogu da se vrate na posao.

Otvoreni su i šoping molovi, pijace i teretane, a ubrzo i bogomolje, restorani, barovi i hoteli. Netanjahu je poručio Izraelcima da budu oprezni, ali i da „izađu i da se dobro provedu“.

Tog dana, jedna majka je telefonom pozvala uglednu Gimnaziju Ha’ivrit u Jerusalimu. Njen sin bio je pozitivan. Do sutradan, škola je potvrdila još jedan slučaj. Na kraju će bilans biti 154 zaražena đaka i 26 nastavnika i članova osoblja.

Ministarstvo obrazovanja izdalo je instrukcije: maske moraju da nose svi đaci od četvrtog razreda pa naviše, prozori moraju da budu otvoreni, ruke da se peru često, a đaci da budu na dva metra udaljenosti. Ali u mnogim školama fizička distanca nije bila moguća: u nekima i po 38 učenika bude u jednom odeljenju, u učionicama ne većim od 50 kvadratnih metara.

Onda je došao toplotni talas. Roditelji su se žalili što njihova deca moraju da nose maske u učionicama u kojima su otvoreni prozori poništavali erkondišn. Vlada je rekla da naredna četiri dana maske ne moraju da se nose, a školama je dozvoljeno da zatvore prozore.

„Umesto da otkažu časove tih dana, oni su samo rekli deci da ostanu u školi, i da smeju da skinu maske. Iako, sa zatvorenim prozorima, uopšte nije bilo ventilacije“, kaže dr Ronit Kalderon-Margalit, profesor epidemiologije na Hadasah Braun školi javnog zdravlja Hebrejskog univerziteta. „Bili su to idealni uslovi za pojavu žarišta.“

Gimnazija Ha’ivrit postala je Petrijeva posuda za kovid-19. Posle drugog slučaja su je zatvorili. Ministarstvo obrazovanja je na kraju zatvorilo više od 240 škola i u karantin stavilo više od 22.520 učenika i nastavnika. Kada je školska godina završena krajem juna, 977 đaka i prosvetara imalo je kovid-19.

Kovid bolnice, koje su ukidane krajem aprila, počele su opet da se pune. Do kraja jula bilo je više od 2.000 novozaraženih dnevno.

Kada je počela nova školska godina, samo prvi i drugi razred vraćen je kao nekada. Stariji đaci podeljeni su u grupe od najviše osamnaestoro, a od petog razreda i naviše mahom se koriste onlajn časovi. Direktori mogu da menjaju ovaj pristup u skladu sa situacijom.

Samo se o jednoj opciji ne razmišlja: zatvaranje škola. Dr Nadav Davidovič, savetnik u vladi, rekao je: „Ovo je pandemija koja će trajati. Ne možemo da zatvorimo škole na godinu dana.“

OVAJ TEKST OBJAVLJEN JE U 60. BROJU NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM JEZIKU, KOJI SE DOBIJA UZ SVAKI PRIMERAK NEDELJNIKA OD ČETVRTKA, 10. SEPTEMBRA

DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO JE NA NSTORE.RS