Danas bi za Bajdena glasalo 53 odsto, a za Trampa 43 odsto Amerikanaca: “Ubistvo Flojda je samo poslednji element…”

0
Foto: Profimedia

Džo Bajden prešao je u uverljivo vođstvo. Prema anketi Vašington posta i televizijske kuće ABC News, bivši potpredsednik SAD-a od prošle nedelje ima čak 10 odsto prednosti u odnosu na Donalda Trampa. Da se danas održavaju izbori, za Bajdena bi na nacionalnom nivou glasalo čak 53 odsto građana, a za Trampa samo 43 odsto. Američki predsednik se ne bira popularnim glasom, već brojem osvojenih elektora po saveznim državama, ali je razlika postala toliko velika da nije izgledno kako bi Tramp i ovoga puta uspeo taktički da pobedit. Barem ne u ovom trenutku. Nastavak je to trenda naglog pada popularnosti aktualnog stanovnika Bele kuće, čijem rejtingu pre samo nekoliko meseci nije uspeo da našteti ni opoziv, piše portal euractiv.jutarnji.hr.

Od sredine februara, SAD je poharao koronavirus, a na tržište rada došlo je gotovo od 40 miliouna nezaposlenih građana koji su zbog pandemije izgubili svoja radna mesta. Bilo je jasno da će se nezahvalan i neočekivan splet okolnosti morati da se odrazi na predizborne ankete.

Međutim, samo 156 dana pre predsedničkih izbora, Trampova administracija se apsolutno ne snalazi u krizama koje se nezaustavljivo multiplikuju. Ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda zbog kojeg trenutno vladaju neredi širom SAD-a, bilo je samo poslednji element u nizu promašene strategije njegovog štaba. Štaviše, nedostatak vođstva predsednika u jeku nezapamćene krize ovog su vikenda kritikovali i donedavno odani konzervativni mediji, među kojima se našao i Fox News. Ta je mreža Trampu naročito zamerila sukob s Tviterom zbog kojeg je predsednik odlučio da potpiše izvršnu uredbu za koju mnogi, a među njima i legendarni voditelj na Fox News Kris Valas smatraju da šteti prvom amandmanu i narušava slobodu govora.

No, kako se u politici, posebno u onoj visokoj, ništa ne događa slučajno, to pravilo važi čak i za Trampov stožer. Naime, njegovi savetnici odlučili su se za vrlo riskantnu taktiku koja bi im se u novembru mogla obiti o glavu. Računajući na to da je ključ Trampove pobede bilo preokretanje belih birača iz američkih predgrađa koji su 2012. godine glasali za Obamu, Bela kuća trenutno pokušava njihov fokus da usmeri prema pitanju sigurnosti i opasnosti koju predstavljaju neredi u jeku pandemije.

Tramp, koji je poput Bajdena odrastao u eri u kojoj su građanska prava Afroamerikanaca tek počela da se formiraju, računa na činjenicu da bela srednja klasa nema običaj da demonizuje represivni aparat, pa izbegava da kritikuje policiju zbog prekomernog korišćenja sile već njihov angažman pokušava da predstavi kao sigurnost od zločina. Upravo zato, odlučio se na korišćenje kontroverznih krilatica koje su u prošlosti belim građanima iz predgrađa ulivale sigurnost. Međutim, njegova je strategija, barem trenutno, samo dolila ulje na vatru. Ispostavilo se da je ta biračka skupina, koja će uvelike definiše pobednika izbora 2020, više osetljivija na potrebe manjina.

S druge strane, štab Džoa Bajdena odlučio se za totalno drugačiji pristup koji, barem u ovom trenutku, daje puno više rezultata. S maskom na licu izašao je na ulice među ogorčene građane, čime je reporterima dao mogućnost da ga fotografišu dok čuči uz Amerikance slušajući njihove zahteve. Kako zbog krize još uvek nije izabrao svoju sukandidatkinju na izborima (obećao je da će biti žena), ovo bi taktički bio idealan trenutak da se odluči za Afroamerikanku.

No, još uvek je rano da se u potpunosti otpiše Trapov drugi mandat. U američkim izborima je i pre umeslo da se dogodi da tokom trke ispliva treći kandidat koji je republikancima i demokratima ozbiljno pomrsio račune uzevši im deo glasačke baze, a ove bi godine ulogu trećeg kandidata mogao da preuzme koronavirus.

Više od sto dana političke kampanje je i u mirnodopskom periodu dovoljno da se preokrene sreća. Džo Bajden i rezultat koji je ostvario u Južnoj Karolini najbolji su dokaz tome. Jednako kako se Bajdenov štab ne sme ušuškati u prednost koju trenutno ostvaruje, tako se ni Trampov ne sme uzdati u krilaticu ‘ali tako je bilo i 2016’, računajući na kulturološki i politički fenomen koji je on predstavljao proteklih godina.