Novinar i TV voditelj RTS-a Slobodan Šarenac izjavio je u intervjuu za list Danas da se ranije šalio sa kolegom Žikom Nikolićem da treba da mu vrati ime emisije jer „Šarenica“ treba da bude njegova.
„To je bila jedna prilika za promenu, a istovremeno i logični iskorak. Da se ne lažemo, ja nisam bio iz te priče iz koje je ‘Šarenica’. Međutim, u pitanju je promena koja mi je jako prijala“, ispričao je Šarenac.
On je dodao i da je, radeći „Šarenicu“, bolje upoznao Srbiju i njene lepote.
„Malo me je sramota, ali sam kroz ‘Šarenicu’ tek sa 50 godina počeo da upoznajem Srbiju, i moram da priznam da sam isto tako tek sad shvatio da nam je zemlja mnogo lepa. Takođe sam shvatio da ima mnogo umnih ljudi koji umeju da na najbolji način predstave svoj grad, selo, opštinu…“, rekao je Šarenac.
Šarenac je objasnio da je emisiju počeo da radi u dogovoru sa urednicima RTS. „Emisiju sam počeo da radim na poziv moje urednice Olivere Kovačević i direktora RTS-a Dragana Bujoševića“, ispričao je TV voditelj.
Šarenac je, po prirodi stvari, govorio i o košarci koju decenijama prati, a jedno od pitanja je bilo ono „večito“, da li navija za Zvezdu ili za Partizan.
„Možda vam se neće dopasti odgovor, ali nisam ni zvezdaš ni partizanovac. Svi smo mi kao mali imali svoje klubove. Kada smo se kao klinci delili u ekipe da igramo fudbal, ja sam pripadao onoj grupi koja je bila za Hajduk. Tada je u Jugoslaviji splitski Hajduk bio izuzetno popularan i u Beogradu. Sportski novinar isto kao i politički i svaki drugi ne bi smeo nikad da se opredeljuje javno za koga je ukoliko želi da ostane nezavisan. U prenosu nikada ne sme da se oseti da li vam je neko draži. U detinjstvu sam imao preferencije, ali od kada sam počeo da radim kao novinar, za mene su Partizan i Zvezda isto. Uvek sam više voleo da kažem da sam na strani manjih klubova, Hemofarma ili Radničkog iz Kragujevca… Nikada se nisam pojavljivao ni na kakvim slavljima niti prijemima Zvezde i Partizana, a zvali su me redovno na proslave titula i slično. Uvek sam se zahvaljivao na pozivu, ali nisam odlazio. Jedini put sam devedesetih otišao na proslavu Zvezde koja je uzela duplu titulu, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. I tada sam se jako lomio, ali sam se pojavio kao pratnja svojoj budućoj supruzi koja je igrala u klubu. Morala je tada da me uverava da će doći i drugi momci, verenici i muževi od košarkašica. To je jedina proslava na kojoj sam bio, a to je zbog devojke, a ne zbog Zvezde“, ispričao je
Tagovi
Roksi
Gospodin u pravom smislu. Svaka čast.
Anonimni
laze
Devla
Nije tebi lako, prijatelju.
Milena
Dobar novinar može da radi bilo koju vrstu novinarskog posla