Zakon o abortusu iz 1967. u Britaniji donesen je kompromisno, kako bi zaštitio žene od nelegalnih abortusa (koji su bili visoko rizični). On je omogućavao prekid trudnoće u većini slučajeva do 28 nedelja (što je kasnije smanjeno na 24). Zbog uverenja onih koji abortus smatraju ubistvom, delovi zakona iz 1861. godine koji kriminalizuju abortus, ostali su na snazi i nisu bili ukinuti. Tada je za dozvolu prekida trudnoće bilo je potrebno odobrenje dva lekara, što je bio potpuno nepotreban korak, piše The Economist.
Da li stvari počinju da se menjaju? Zagovornici prava na abortus su 17. juna protestno prošetali od Kraljevskog suda pravde do Parlamenta pozivajući da se abortus dekriminalizuje. Uzrok protesta bio je osuđivanje majke, koja ima troje dece, na 28 meseci zatvora (od kojih će pola odležati u zatvoru) zbog uzimanja abortivnih sredstava (lekova koji izazivaju abortus) kada je bila u 32-34 nedelji trudnoće. Njena kazna bila je oštra, a aktivisti za to krive zakon.
Iako je reč o dosta retkim slučajevima, oni nisu baš toliko neobični koliko se čini. Žena koja je 2012. godine abortirala bebu oko nedelju dana pre termina, uz pomoć tableta kupljenih na internetu, osuđena je na osam godina (što je kasnije smanjeno na tri i po). Takvi slučajevi mogu postati češći. Promene uvedene tokom pandemije, koje omogućavaju ženama da dobijaju lekove za abortus poštom nakon onlajn konsultacija sa lekarom, postali su učestali. U jednom od ovogodišnjih slučajeva, žena je Britanskoj savetodavnoj službi za trudnoću rekla da je u sedmoj nedelji trudnoće, kako bi dobila lekove za abortus. Problem konsultacija i poručivanje lekova onlajn jeste što se ne može utvrditi i proveriti u kom je zaista stadijumu trudnoća žene, jer je to jedino moguće u bolnici.
Određivanje zatvorske kazne ženama zbog abortusa je besmisleno, čak je i okrutno. Kler Pirson, koja predaje na Univerzitetu u Liverpulu i koautor je knjige „Reimagining Global Abortion Politics“, napominje da zakon, ovako definisan, preti da nanese veliku štetu svima. Ona smatra da je Britansko zakonodavstvo zastarelo. Većina Britanaca se 1967. godine protivilo abortusu, ali danas mnogi od njih smatraju da bi trebao da bude legalan.
Da Britanija neće menjati svoje zakone, trenutno je stav nekoliko vodećih političara, barem ne u ovom parlamentarnom mandatu. Ipak, Čarls Foster, profesor prava na Univerzitetu Oksford, smatra da bi nova laburistička vlada možda želela da prihvati novi zakon koji se tiče abortusa ali samo u određenim okolnostima. On ipak ne misli da bi to u praksi imalo veliku razliku: „Šta god da piše u aktima iz 1967. i 1861., u stvarnosti Britanija ima prilično liberalnu kulturu abortusa“. S obzirom na ozbiljnu zabrinutost u vezi sa slanjem abortivnih tableta poštom, jedino se propisi i pravila po tom pitanju mogu pooštriti.
Poslednji slučaj je razbesneo pro-choice (zagovornici prava na abortus) aktiviste, i podstakao ih da nastave svoju borbu. Ali to je stvorilo i priliku za borce protiv abortusa. Ishod slučaja Roe v Wade u Americi je „polarizovao debatu“ u Britaniji, kaže Foster. Ta podeljenost vidi se i kroz parole na transparentima koji protestanti nose, od „Naša tela, naše pravo da odlučujemo“ do „prava fetusa“. Britanija ima jednu od najliberalniji granica ograničenja abortusa u Evropi, a to je 24 nedelje u poređenju sa 12 do 14 nedelja u drugim zemljama (uključujući Severnu Irsku). Pro-life (zagovornici protiv abortusa) poslanici bi voleli da dobiju priliku da parlamentu objasne zašto bi trebalo da bude niža.
Tagovi
