Da li su naknade za zaštitu životne sredine investicija u ekologiju ili parafiskalni namet?

    0

    AmCham se zalaže za transparentnost u trošenju sredstava za zaštitu životne sredine i doslednu primenu principa „zagađivač plaća“ u prikupljanju prihoda od ekoloških naknada

    Gotovo polovina članica AmCham-a smatra da razvojni budžet Srbije treba da sadrži veća izdvajanja za zaštitu životne sredine. Ekološke naknade, koje pored poreza čine izvore prihoda, trebalo bi da sadrže u sebi i jasan podsticaj za ponašanje privrede tako da odluke koje donose u sopstvenom interesu vode ostvarenju ciljeva zaštite životne sredine. Ukoliko neka ekološka naknada ima isključivo prihodni karakter, i u suštini predstavlja parafiskal, racionalni odnos prema životnoj sredini od strane privrede i građana izostaje, dok pritisak na smanjenje i ukidanje takvih nameta značajno raste.

    Analiza koju je sprovela Američka privredna komora uz podršku Centra za međunarodno privatno preduzetništvo („CIPE“) bavila se mogućim pravcima poboljšanja propisa o ekološkim naknadama kako bi se postigao podsticajni tj. korektivni karakter istih, rešili problemi u primeni i unapredila transparentnost trošenja javnih sredstava za ekološke projekte. U fokusu projekta bile su naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine i naknada za korišćenje zaštićenih područja.

    Preporuka AmChama je da se naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine i naknada za zagađenje spoje, te da se nivo naknade određuje prema izmerenom zagađenju vazduha, uz postepeno povećanje visine naknada po emisiji i proširenje obveznika na sve koji emituju zagađujuće materije u vazduh. Time bi se omogućila dosledna primena principa „zagađivač plaća“, a zagađivači bi imali motiv da ulažu u smanjenje zagađenja.

    „Analiza je pokazala da podaci o rashodima za ekološke projekte na lokalu nisu pouzdani, imajući u vidu nedosledno razvrstavanje rashoda u rashode za zaštitu životne sredine, što umanjuje i uporedivost. Prema raspoloživim podacima, ulaganja u smanjenje zagađivanja, u odnosu na prihode od ekoloških naknada iznosi od 0,0 do najviše 0,4 dinara na svaki dinar prihoda od naknada u posmatranim lokalnim samoupravama. Taj podatak je dobra ilustracija izvora nezadovoljstva obveznika ove naknade. Neophodno je unaprediti način planiranja i izveštavanja o projektima zaštite životne sredine i dati jasne smernice za klasifikaciju rashoda na zaštitu životne sredine. Time bi se postigla veća transparentnost i omogućilo da zainteresovana javnost analizira svrsishodnosti i delotvornosti ovih rashoda.“ – izjavila je Milica Bisić, autor istraživanja i direktor korporativnih poslova KPMG-a.

    U domenu naknade za korišćenje zaštićenih područja, AmCham preporučuje da se i ove naknade plaćaju na račun javnih prihoda radi obezbeđivanja minimuma transparentnosti u pogledu obima naplate i načina korišćenja sredstava po osnovu ovog javnog prihoda, ali i analize efekata ovakvog režima naknada. Preporučena je i konsolidacija preko 80 raznorodnih osnova po kojima se naplaćuje ova naknada prema tome da li osnovi treba da imaju korektivno dejstvo (odvraćanje od korišćenja) ili prihodno dejstvo (povezani sa troškovima održavanja). Takođe, preporučena je izmena osnovice kod naknade za korišćenje voda i mineralnih sirovina sa količine proizvoda na površinu zaštićenog područja zauzetu obavljanjem delatnosti. Sve ove izmene trebalo bi da doprinesu većoj transparentnosti prihoda i rashoda u vezi sa zaštićenim područjima, eliminisanju višestrukih naknada na isto javno dobro i boljem planiranju, izveštavanju i saradnji upravljača i korisnika u cilju efikasnijeg unapređenja zaštićenih područja.