Da li su konformizam i pokornost glavni pomagači Zla? Ili smo rođeni zli – Čitajte u Nedeljniku

0
Foto: Profimedia

Konformizam i poslušnost su često preduslovi za prihvatanje Zla. Nacistički istrebljivači su sebe smatrali birokratama koji samo izvršavaju neprijatan ali neophodan državni zadatak. Bartlet je u svojoj “Studiji ljudskog zla” pisao kako se kod masovnih zločina ljudi ili pridružuju ili okreću glavu. Retki se suprotstave. Kristofer Brauning u svojoj knjizi “Obični ljudi” pokazuje kako je jedinica sastavljenaod sredovečnih rezervista, koji nisu bili nacisti, jednog jutra počela da ubija stotine jevrejskih muškaraca, žena, dece. Komandant im je dao mogućnost da ne izvrše naređenje. Od njih 500, dvanaest je odbilo da ubija…

U čuvenom Milgramovom eksperimentu, studenti su navođeni da elektrošokovima kažnjavaju “učenike” kada naprave grešku. Nisu znali da su “učenici” glumci. Dve trećine studenata je došlo do 450 volti, kada bi krikovi zamirali, ali su nastavljali. “Profesor” u belom mantilu ih je ubeđivao da to moraju da rade zbog višeg cilja, nauke. U pitanju nisu bili zločinci, već dobri studenti jednog od najboljih svetskih univerziteta. Eksperiment je kasnije mnogo puta ponavljan sa raznim društvenim grupama, i rezultat je gotovo uvek bio isti – najveći broj ljudi je spreman da zločini ukoliko mu osoba ili institucija od autoriteta da naoko zadovoljavajući razlog. U opravdavanjima Srebrenice, jedan od komandanata je tvrdio da je dobio telefonsko naređenje “šef je naredio”. Kao bajagi, to je bila varka neke strane obaveštajne službe. Koliko god takvo pravdanje zvučalo glupo, kao iz vica o Bosancima, sama ideja da puko telefonsko uputstvo opravdava takav zločin, pokazuje raširenost verovanja da čovek nikada nije kriv ako izvršava makar i najstrašnija naređenja.

Ovo su odlomci iz teksta istoričara Predraga J. Markovića o tome šta ljude “tera” na to da budu zli i da li ih je više na Svetloj ili na Tamnoj strani. Novi broj Nedeljnika je na kioscima i na NStore.rs