Da li ste znali da je 1910. samo 45 odsto BDP-a poticalo iz poljoprivrede: Sve ekonomske tajne Kraljevine Srbije

0
Niday Picture Library / Alamy / Alamy / Profimedia

Malo je studija koje seriozno obrađuju ekonomski aspekt Srbije 19. veka. Stoga, recentno istraživanje uglednih domaćih ekonomista Boška Mijatovića i Milana Zavađila, kao i prethodni rad Mijatovića i Branka Milanovića (koji se bavi tendencijom realnih plata u Srbiji 1862-1910), imaju veliku specifičnu težinu (oba su objavljena u 2020). Unapređujući metodologiju koju je koristio pokojni Angus Maddison (2006) da utvrdi naš BDP krajem 19. veka zaključno sa prvom decenijom 20. stoleća, Mijatović i Zavađil (2020) koriste znatno složeniji, proizvodni, pristup za procenu BDP-a 1910. (računajući ga kao zbir sektorskih vrednosti BDP-ova, uvećan za poreze na promet). Na primer, u slučaju poljoprivrede uzima se bruto vrednost proizvodnje (koja je data u Statističkom godišnjaku Srbije za 1910) umanjena za troškove semena. BDP krupne industrije se dobija na osnovu podataka o platama i dobiti.

Državna potrošnja računa se na osnovu budžetskih troškova plata i materijala (iz završnog računa budžeta za 1910). BDP zanatstva je utvrđen na osnovu popisa iz 1900. (uvećan za procenjeni rast 1900-1910). Na osnovu primenjene metodologije autori dolaze do procene o visini BDP-a, odnosno proizvodnje, Srbije u 1910. od 718 miliona dinara ili oko 246 dinara po stanovniku. Ovaj podatak se čini realnijim nego oni do kojih je došla većina ostalih istraživača. Primera radi, pri poređenju sa drugim zemljama, domaći BDP po stanovniku je uporediv sa onim u Bugarskoj, dok npr. druge metodologije prikazuju BDP susedne nam zemlje za trećinu (ili čak 37%) veći u npr. 1870. i 1890, što je van svake realne slike na terenu u to vreme.

Interesantno je da samo 45% BDP-a Srbije 1910. potiče direktno iz poljoprivrede, ali ona bitno utiče na saobraćaj, trgovinu, domaću radinost i industrije, te shodno tome ima ključan uticaj na ekonomski rast. S druge strane, trgovina i državne delatnosti daju najveći doprinos uslužnom sektoru. Zbog nedovoljnih podataka za godine pre 1910. autori procenjuju rast BDP-a na osnovu mnoštva indikatora. Recimo, za stočarstvo uzimaju kretanje obima stada, a za zanatske usluge koriste rast zaposlenosti, istina zanemarujući rast produktivnosti.

Za ceo posmatrani period (1866-1910) privredni rast je iznosio prosečno tek 1,7% godišnje, što autori smatraju kao donju granicu procene pošto nije uzet u obzir rast produktivnosti u više sektora. Budući da je stanovništvo raslo veoma brzo (prosečno 1,5% godišnje), približno današnjem uvećanju podsaharske populacije, dolazimo do toga da imamo praktičnu stagnaciju BDP-a po stanovniku, tj. njegov veoma skroman rast (plus 0,2% prosečno godišnje). Može se reći da je minimalan rast u per capita izrazu tokom celog posmatranog perioda konzistentan sa uglavnom stagnantnim realnim zaradama (nalaz do koga su došli Mijatović i Branko Milanović, u već pomenutoj studiji iz 2020).

Kada se pogleda prvi potperiod (1866-1890), privredni rast bio je sporiji (1,5% godišnje), jedva prateći rast stanovništva. Međutim, kao rezultat rasta obradivih površina, zemljoradnja počinje da raste znatno brže od stanovništva, dok su krupna industrija i državna potrošnja sve jači generatori razvoja u periodu nakon 1890, što utiče na solidno ubrzanje ekonomskog rasta.

Čitajte u novom Nedeljniku najveću analizu srpskog ekonomskog rasta i kvaliteta života od 1866. do 2025. godine

Kako su živeli naši preci u odnosu na svoje evropske savremenike? Koliko su stradanja u ratovima usporila Srbiju i region? Šta je istina o jugoslovenskom mitu o “letovanju za jednu platu”? Da li je (ras)pad osamdesetih morao da se desi i koliko dugo ćemo plaćati devedesete? Kuda nas vodi 21. vek?

Istorijski uspon i sva spoticanja domaće privrede

Kako se u Srbiji živelo… U novom Nedeljniku sve o srpskoj ekonomiji i kvalitetu života od 1866. godine do danas, analize, podaci, mape i grafike…

ČITAJTE VELIKU ANALIZU GORANA NIKOLIĆA U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 3. DECEMBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS