Da li se informišemo o hrani pre nego što odemo u prodavnicu?

    0

    Uobičajeno mišljenje je da u Srbiji volimo hranu, volimo da pričamo o njoj, kao i da razmenjujemo mišljenja o samoj kupovini namirnica. Čak 7 od 10 potrošača nakon kupovine razgovara o ovom iskustvu, kupljenom proizvodu ili samom prodajnom objektu i njegovoj ponudi. Ovo su rezultati studije “The Retail Buying Study??” (Studija o kupovini) sprovedene u Srbiji i Hrvatskoj od strane tima Polaris koji posluje u okviru I&F Grupe. Studija pokazuje da su kupci u Srbiji skloniji da pokreću i razgovaraju o ovim temama u odnosu na Hrvatsku, a nekoliko različitih podataka iz istraživanja ukazuje da preporuka prijatelja i poznanika ima značajno veći uticaj na odluku o kupovini na srpskom nego na hrvatskom tržištu.

    “Pored toga što volimo da pričamo o kupovini, skloni smo da u radnju odemo prilično informisani, te tako u obe zemlje imamo najviše takozvanih ‘webrooming’ kupaca koji inspiraciju i informacije traže online, ali kupovinu obavljaju u samoj radnji”, kaže Željka Mićić, menadžerka istraživanja Polaris tima, i dodaje: “Takvih je na oba tržišta oko 60%, dok samo trećina njih se informiše i inspiriše na samom mestu prodaje. Najmanje je onih koji su se informisali online, a onda online i obavili svoju poslednju kupovinu — 3% u Srbiji, odnosno 9% u Hrvatskoj.”

    Veb-sajtovi ritejlera su mesto gde većina kupaca proverava ponudu i cene. U Srbiji značajan izvor informacija u ovoj kategoriji imaju i sajtovi za poređenje cena, dok u Hrvatskoj to nije slučaj. To ukazuje da je u Srbiji informacija koliko nešto košta, odnosno gde se može nabaviti po povoljnijoj ceni od većeg značaja, pa tako za trećinu srpskih kupaca popusti i promocije predstavljaju najvažniji faktor prilikom izbora prodavnice, dok je u Hrvatskoj taj broj znatno manji.

    Iako je internet na vrhu izvora koje pretražujemo, veći uticaj na potrošače kroz “consumer journey” i dalje imaju tradicionalni offline kanali. U Hrvatskoj su lifleti iz poštanskih sandučića glavni izvor informacija o ponudi ritejlera, a televizija, kao izvor informisanja, visoko je na listi u obe zemlje.

    Različiti kanali komunikacije imaju različit uticaj na potrošače i u zavisnosti od toga u kojoj tački procesa kupovine su došli do njega. U kategoriji namirnica većina kanala ima dominantan uticaj u nedelji pre kupovine, dok neki svoj vrhunac postižu tek na dan kupovine. 

    Studija o kupovini pored uticaja svakog pojedinačnog kanala na odluku o kupovini otkriva za koje prodajne lance robe široke potrošnje kupci u Srbiji i Hrvatskoj smatraju da su najinspirativniji, i koje bi voleli da imaju u svojoj blizini. Inspirativnost nije jača strana prodavnicama namirnica, naročito u Srbiji, dok je svega par lanaca uspelo da osvoji srca potrošača. Istraživanje na ovu temu sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da veliki broj brendova koji su zabeležili loš rezultat na ovoj dimenziji ima problema sa profitom, padom prometa, pa čak i zatvaranjem radnji.

    “Osvojiti srce potrošača je važno, ali nije lako. Istraživanje ukazuje da je fokus na ponudi koja pruža dobru vrednost za novac bitan, ali očigledno ne i dovoljno inspirativan pristup. Prilagođavanje novom tipu kupaca koji se inspirišu i informišu online, a kupuju u radnji jedan je potpuno nov biznis model. Gde i kada potrošaču plasirati poruku, koje online kanale koristiti, a pri tome ne zanemariti ni tradicionalne offline kanale koji su na ovim prostorima još uvek dominantni, kako kupovinu učiniti lakšom i interesantnijom, samo su neke od tema i pitanja na koje ‘The Retail Buying Study??’ daje odgovor”, ističe Željka Mićić, menadžerka istraživanja Polaris tima.

    “The Retail Buying Study tm” sprovedena je na tržištima Srbije i Hrvatske 2019. godine od strane tima Polaris koji je deo I&F McCann Grupe. Istraživanje je rađeno na uzorku od 2.400 ispitanika, a analizirane su kategorije namirnica, proizvoda za negu i lepotu i farmaceutskih proizvoda (OTC). Studija je deo većeg istraživanja koje analizira ponašanja i navike potrošača prilikom kupovine različitih kategorija proizvoda i pokriva 13 tržišta širom Evrope.