Da li koronavirus mutira u običnu prehladu

0
Profimedia

Globalni presek pandemije koronavirusa pokazuje da se broj infekcija povećava, ali ne i broj smrtnih slučajeva. Takođe, gubitak čula mirisa i ukusa trenutno su najčešći i glavni, a kod mnogih i jedini, simptomi zaraze. Da li ovo govori u prilog tezi da je virus počeo da slabi? Virolozi će na ovo pitanje odmah odgovoriti da bi svaka takva tvrdnja bila preuranjena, piše nemački Fokus, a prenosi portal Nova.rs.

Da virusi imaju mozak, pomislili biste da su neverovatno pametni. Oni se neprestano menjaju i prilagođavaju svom okruženju, posebno svom domaćinu, bez kojeg nisu održivi. Sa svakom mutacijom postoji mogućnost da virus može postati agresivniji i smrtonosniji ili slabiji i bezopasniji.

Budući da su virusi usmereni na preživljavanje, nema smisla da se duboko ukopaju u organizam domaćina i brzo ga ubiju, već im je cilj da se nastane i množe na lako dostupnim mestima odakle mogu napasti mnoge nove domaćine. Na tom principu funkcioniše grip i mnogi drugi virusi koji su “naučili” da žive s nama. To je jedini cilj i koronavirusa, ističu nemački stručnjaci.

Novi koronavirus se takođe već promenio, dolazi u nekoliko verzija koje se malo razlikuju jedna od druge. I postoje suptilne indikacije da bi virus mogao oslabiti, piše Fokus.

Kada je nemački Bild nedavno razgovarao sa virusologom dr Ulfom Ditmerom iz Esena, citaro je njegovu izjavu.

“Postoje, zapravo, indikacije da virus već slabi. Takođe bi se moglo dogoditi da virus u nekom trenutku mutira u običnu prehladu ili kijavicu”.

Međutim, u intervjuu za onlajn izdanje magazina Fokus, dr Ditmar je rekao da je njegova izjava za Bild skraćena i izvučena iz konteksta.

“Ono što sam tada rekao je da smo već videli mutacija nekih drugih virusa koje su ga oslabile. Ipak, još uvek ne zanmo da li će se to dogoditi i u slučaju Sars-CoV-2”, zaključio je dr Ditmar u intervjuu za Fokus.

Visokocenjeni nemački virusolozi Kristijan Drosten i Hendrik Strik sredinom jula su međusobno nezavisno govorili o mogućnosti da novi koronavirus jednog dana može postati bezopasan patogen. Virus bi trajno ostao s nama, ali možda bi postao obična prehlada. Ovo bi se, doduše, smatraju oni, moglo dogoditi kroz nekoliko godina, ne meseci.

Njihov kolega Frideman Veber sa Univerziteta u Gizenu takođe kaže da je “još prerano predvideti slabljenje” i kao upozoravajući primer navodi virus HIV-a koji je i decenijama kasnije ostao opasan po život.

Dr Ditmer kaže da je “u mnogim zemljama u kojima sada počinje drugi talas, smrtnost je značajno manja”.

“Vidimo na primer u Americi da je s povećanim brojem infekcija manji broj smrtnih slučajeva nego na početku. Međutim, mi ne znamo, ima li to veze s modifikovanim virusom, ili s tim što su masovno inficirani mlađi ljudi ili s tim što se terapija pobošljala”, rekao je dr Ditmar.

Na isti aspekt upućuje i Veber koji kaže da Nemačka manju smrtnost ima zbog pojačanog stepenoa kontrole. Što se tiče čula ukusa i mirisa kao glavnog simptoma, on objašnjava da su oni verovatno i ranije bili jednako česti, ali ih ljudi iz neinformisanosti nisu prijavljivali.

Dr Kristof Spiner iz Minhena dodaoje da je jedan od razloga i taj što se virus mahom širi među mlađom populacijom.

“Trenutno su inficirani mladi koji nisu rizična grupa. Zbog toga na klinikama ne vidimo veliki broj težih kliničkih oblika bolesti. Međutim, iz ovoga ne bismo mogli zaključiti da je virus oslobaio, ili postao manje štetan”, rekao je dr Spiner.

Opšti zaključak je da dok aktuelne mutacije virusa Sars-CoV-2 ne budu ispitane, ne možemo znati koliko su opasne i kako će se razvijati dalje. Ono što je i dalje jedino sigurno jeste da je virus izuzetno zarazan, odnosno, da je daleko “od obične prehlade”, pa je bitno stalno naglašavati važnost poštovanja mera, kako bi se smanjio broj infekcija, pre svega – nošenje maske za lice, održavanje socijalne distance i redovno pranje ruku.