“Da li je zaista toliki problem ostati kod kuće? Bio sam mesecima u bolnici, za mene je privilegija da budem sa porodicom…”: Poruka Siniše Mihajlovića u doba koronavirusa

1
Profimedia

Trener fudbalera Bolonje Siniša Mihajlović rekao je danas da je uveren da će se pandemija koronavirusa okončati i da će sezona završiti.

“Proveo sam mesece u bolničkoj sobi, nisam mogao ni prozor da otvorim. Već mesecima nosim masku, ne rukujem se… Da li je zaista toliki problem da ostanete kod kuće, na kauču ispred televizora, uz knjigu? Nakon toliko meseci u bolnici za mene je privilegija biti s porodicom”, rekao je Mihajlović za Gazeta delo Sport.

Mihajlović se trenutno nalazi u izolaciji u Rimu jer bi se bio pod velikim rizikom kada bi se zarazio koronavirusom.

Njemu je u junu prošle godine dijagnostifikovana leukemija i do sada je imao tri perioda hemioterapije i transplantaciju koštane srži.

“Lekari rade ogroman posao, dužni smo da im pomognemo tako što ćemo se potruditi da se zaraza ne povećava. Sledimo uputstva koja nam daju…”, rekao je Mihajlović.

Koronavirusom najviše su pogođeni stariji.

“Kažu da pre svega umiru stariji, kao da je to neka uteha. Stariji ljudi nisu broj. Oni su resurs, oni su naša istorija, osećanja, naš genetski kod, oni su nam omogućili da budemo ono što jesmo”, rekao je Mihajlović.

On je naveo i da je ranije trebalo zaustaviti fudbal, kao i da veruje da će se sezona završiti.

“Sada moramo da se borimo. Pobedićemo zajedno. Posle će sve ponovo biti lepo… Serija A će se nastaviti, završićemo sezonu. Ispravno je završiti ono što je započeto”, rekao je srpski trener.

(Beta)

1 KOMENTAR

  1. Da, Miho. Jeste problem. Jer smo u jednoj i po sobi na poslednjem spratu. Jer ce dete da se pretvori u bledu iskrivljenu glistu, a dani u otimanje uredjaja i dreku. Jer muz radi isto na vrhu ogromne zgrade sa centralnom klimatizacijom i moze da donese sve to zbog cega se zatvaramo i verovatno ce imati radnu obavezu. Jer nemam nacin da napravim barijeru za obucu. Jer imam komb frizider i ne mogu da napravim bitnije zalihe. Jer inamo jedan ispravan lift u zgradi. Jer imam roditelje u blizini kojima ce nesto da treba za nabavku, jedna je bivsi onko pacijent, a drugi je cerebralac sa preguranim slogom i brata sa njima koji nije previse funkcionalan. Jer imam macku koja izlazi napolje. I terasu koja je mala, visoka i neupotrebljiva najveci deo dana ako je sunce i mogu samo da ceznem za nebom, travom, dvoristem. Ako se ovde razbolimo niko od nas troje ne moze da se izoluje od ostalih i razbolecemo se svi. Jer sam u gradu i nisam izuzetak u okolnostima i svesna sam da ce biti pakleno.

    Ovo je Černobiljsko prolece, tako varljivo bezbrizno procvetalo i ako imam jos dan u njemu, zagrlicu taj dan. Protrcati kejem, dozvoliti cerki da bude sa jednom drugaricom napolju, odneti roditeljima nesto na vrata i cekati da nas zatvore u ludilo. Dok nam treci ne donese jos gore.

Comments are closed.