Da li je Si Đinping zaista “nepobediv”: “Kriza reformi i pritisak sa Zapada zbog podrške Rusiji otkrivaju pukotine…”

1
(Beta/AP Photo/Sam McNeil)

“Osim pritiska Zapada na Peking zbog nedavno dogovorenog čvrstog savezništva kineskog predsednika Si Đinpinga s Rusijom, prvi čovek Kine se takođe bori s ozbiljnim usporavanjem ekonomije, a sve to izaziva uznemirenost članova Partije, zbog čega se postavlja pitanje da li je njegova dominacija u kineskoj politici nesporna”, proizlazi iz opsežne analize aktualnih političkih i ekonomskih prilika u Kini, koju je sproveo Volstrit džurnal.

U analizi se ističe da je koliko prošle godine delovalo da je Si Đinping nepobediv, ali da su sada njegovi napori da udalji Kinu od Zapada bacio kinesku ekonomiju u neizvesnost i otkrio pukotine u njegovom sistemu vlasti.

Kako se navodi, kineski kreatori politike bili su uznemireni koliko je naglo usporen ekonomski rast, kada je predsednik Kine pooštrio kontrolu nad privatnim preduzećima – od tehnoloških gigaanata do građvinskih investicionih kompanija. Kriza i nezadovoljstvo je pojačano kako je rastao i broj slućajeva koronavirusa. Naposlteku, usledio je “pakt sa Rusijom” početkom februara, samo nekoliko nedelja pre njene invazije na Ukrajinu, koji je proširio jaz između Kine i Zapada i podvukao koliko bi troškovi za Kinu mogli biti visoki ukoliko Kina nastavi da sprovodi Sijev plan za unutrašnju i spoljnu politiku.

Dok Peking pokušava paralelno da upravlja krizom i istovremeno pokušava da spreči kolaps u odnosima sa Zapadom, veliki razlog za zabrinutost je pad ekonomskog rasta na 4 odsto u četvrtom kvartalu 2021, što je 14 odsto manje u odnosu na prvi kvartal iste godine. Trenutno se sprovodi politika “korekcije kursa“, ne bi li se ublažili neki od efekata politike zvaničnog Pekinga, piše Volstrit džurnal.

Dalje se ističe da takvi potezi dolaze u trenutku kada Si Đinping priprema teren za nastavak svoje vladavine – koja je počela krajem 2012 – i treći mandat.

Partijski insajderi kažu da nema sumnje da će on pobediti unutar Komunističke partije na kongresu koji se održava ove godine jer nema ni potencijalnog kandidata za naslednika. Međutim, drugi glasovi u partiji nedavno su nagovestili izvesnu meru skepticizma oko toga da li je sada pravo vreme da se nastavi sa njegovom vzijom o preuređenju Kine u duhu Mao Cedunga.

Neki visoki zvaničnici su nagovestili da su zabrinuti zbog potencijlanih troškova usklađivanja politika sa Rusijom. Kineski proizvođači se sada utrkuju da procene rizike zapadnih zapadnih sankcija Moskvi. Rastuće cene roba pritiskaju kineska preduzeća koja se već suočavaju sa slabljenjem globalne potražnje. SAD su nagovestile da neće oklevati da “nanesu bol” Kini ako njene kompanije i banke pomognu Rusiji.

„Ukrajinska kriza je otežala domaće ekonomske izazove Si Đinpinga u vremenu u kom on žudi za stabilnošću“, rekla je Dajana Kolijeva, glavni ekonomistkinja organizacije “Enodo Economics” iz Londona.

I pakt sa Rusijom i ekonomski pad nastali su iz želje kineskog predsednika da se suprotstavi SAD i napravi izvesnu distancu od politike otvaranja Kine zapadnom svetu. U kombinaciji sa sve tvrđim stavom Vašingtona prema Kini, odnosi sa SAD i njihovim saveznicima su pali na najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija. Kad god je predsednik Kine imao priliku da ospori svetski poredak predvođen SAD, on je to iskoristio, dajući prioritet političkim ciljevima nad ekonomskim.

Prošle godine, zabrana australijskog uglja, nakon što je Kanbera izazvala ljutnju Kine uspostavljajući blisku politiku sa SAD, izazvala je nestašicu struje koja je primorala proizvođače da privremeno zatvore fabrike.

Neposredno pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Peking je pristao da od Rusije kupuje naftu i gas u vrednosti od 117,5 milijardi dolara. Kina će možda moći ponovo da pregovara o uslovima ili dobije popuste jer Rusiji postaje teže da prodaje svoj gas i naftu, ali neki kineski zvaničnici su postavlili pitanje da li ima smisla biti “zaključan” u takvim ugovorima kada su cene energenata visoke. Čak i pre ukrajinske krize, Kina je već zadirala u svoje u strateške rezerve da bi se borila protiv inflacije usled rastućih cena, zaključuje se u analizi Volstrit džurnala.

Ipak, u zvaničnim nastupima, Si Đinping je delovao više politički nego ekonomski.

“Igra između velikih sila postaje sve žešća. Razvoj Kine i dalje ima mnoge strateške prednosti”, rekao je nedavno kineski predsednik.

Ubrzo nakon ovog govora, premijer Kine Li Kećijang je u daleko negativnijem tonu govorio o rizicima sa kojima se Kina suočava: „Ove godine spoljno okruženje je postalo složenije i oštrije. Poteškoće i izazovi u domaćem razvoju su se povećali.”

Otprilike u isto vreme, Hu Vej, viši savetnik Državnog saveta Kine, pokrenuo je onlajn diskusiju člankom o “proruskoj politici kineskog predsednika”.

“Kina ne može da bude vezana za Putina i veze treba da se prekinu što pre je moguće”, napisao je Hu Vej u tekstu koji je ubrzo sklonjen od strane kineskih cenzora, navodi amereički list.

“Prekid saradnje sa Putinom doprineće izgradnji međunarodnog imidža Kine i olakšati njene odnose sa SAD i Zapadom”, pisalo je takođe u tekstu.

Kako piše Volstrit džurnal, pozivajući se na izvore unutar Komunističke partije Kine, u zemlji u kojoj lideri često pokušavaju da predstave ujedinjeni front, “takve različite poruke predstavljaju sukobe i tenzije unutar najvišeg ešalona stranke oko Sijeve politike”.

Ekonomski pregled

Kineski predsednik je prošle godine okupio celu vladu iza svoje kampanje za “suzbijanje kapitalističkih snaga”, koja je, između ostalog, uključivala pooštravanja kontrole Pekinga nad podacima koje je prikupio privatni sektor, kao i ograničavanja listinga akcija u inostranstvu i ukidanje pozajmica za građevinski sektor – u skladu sa socijalističkim principima.

Do kraja godine, prodaja IT industrije je doživela poveće gubitke. Velike tehnološke firme, koje su dugo privlačile mlade i obrazovane u Kini sa svojim vibracijama i simulacijama Silicijumske doline, masovno su otpuštale zaposlene.

Državni savet Kine bio je zaprepašćen ekonomskom procenom. Rukovodstvo je očekivalo udarce u određenim sektorima, procene su kineskih ekonomskih savetnika, ali je „brzina usporavanja ekonomskog rasta bila iznenađenje“.

Politički sastanak na visokom nivou na kraju godine gotovo je bilo priznanje da je ekonomska kampanja Si Đinpinga otišla predaleko. Poslednjih meseci zvanični Peking, prema pisanju Volstrit džurnala, pokušao je da povuče neke od prošlogodišnjih odluka. Finansijski regulatori dopustile su bankama da izdaju pozajmice programerima, kao i stambene kredite. Različite vladine agencije potvrdile su podršku tehnološkim firmama.

Nacionalna komisija za razvoj i reformu, najveća kineska agencija za ekonomsko planiranje, predvodila je grupu vladinih agencija u reafirmaciji podrške kompanijama koje formiraju takozvanu platformsku ekonomiju, kao što su Alibaba, Tencent, Baidu, koji su prošle godine dobili stroge regulatorne kazne zbog onoga što su vlasti nazvali antikonkurentnim ponašanjem.

Napor, kažu ljudi bliski komisiji, odražavaju prećutno priznanje rukovodstva da su potrebne labavije kontrole kako bi ove kompanije mogle da nastave da rade, posebno u oblastima digitalnih inovacija.

Termin koji je Si Đinping uveo prošle godine – zajednički prosperitet – sa ciljem da se bogatstvo rasporedi pravednije, zbog čega su vlasnici preduzeća bili zabrinuti da će biti primorani da predaju svoje bogatstvo, gotovo se više ne pominje.

Iza zatvorenih vrata, na decembarskoj konferenciji za postavljanje ekonomske agende za 2022, predsednik Kine je čak priznao da je preraspodelu bogatstva teško izvršiti kada se rast usporava. Zajednički prosperitet, rekao je tada zvaničnicima, znači da “prvo napravite ogromnu tortu, a zatim je podelite na jednake delove.

Kroz takozvanu “korekcija kursa”, kako neki zvaničnici opisuju nedavnu promenu politike, stvorila se mogućnost da drugi partijske ličnosti igraju vidljiviju ulogu u onome što je dugo izgledao kao samostalni čin kineskog predsdnika.

Jedan od njih je i premijer Li Kećijang. Kako piše Volstrit džurnal, pozivajući se na izvore iz Komunističke partije, on je već dugo po strani, ali bi mogao da iskoristi ekonomski pritisak da, nauštrb Sija, postavi više članova svoje frakcije na ključna mesta. Izvori naglašavaju da, iako njegov mandat na mestu premijera uskoro ističe, on će verovatno ostati na drugoj rukovodećoj poziciji.

Neke partijske „starešine” ili penzionisani lideri koji još uvek imaju pravo glasa u političkom diskursu, nedavno su se usprotivili ideji aktuelnog predsednika da raskine sa uspostavljenim sistemom nasledstva lidera.

Pre samo nekoliko meseci bilo je nezamslivo da Sijeva vlast u Kini bude dovedena u pitanje, iako je prerano reći da li je on zaista politički ugrožen, piše Volstrit džurnal.

Kina ima pozitivno iskustvo mobilisanja u cilju brzog rešavanja ekonomskih izazova. Prethodi lideri – Deng Sjaoping i Mao – brzo su prebrodili ekonomske neuspehe i ponovo uspostavljali vladavinu čvrste ruke.

Domaća” politika i debata o otvaranju.

Trenutno, u uslovima unutrašnje politike, strogi zahtevi u vezi sa podacima i investicijama u tehnološkom sektoru ostaju na snazi. Da bi se pridržavao tih pravila, konglomerat Tencent je odustao od svog ogromne dobiti – uključujući akcije u inostranim kompanijama.

Za sada, partija poziva na oprez u pogledu bilo kakve nove i potencijalno ometajuće politike.

Primedbe su usledile pošto je porasla zabrinutost, kako unutar tako i izvan stranke, da se Peking previše udaljava od Dengove politike „reforme i otvaranja“.

Li Jang, viši član Akademije društvenih nauka Kine, vladinog istraživačkog centra, primetio je u januarskom članku da je usredsređenost partije na izgradnju ekonomije donela Kini 40 godina brzog rasta. Taj fokus, napisao je, „retko je bio pomenut poslednjih godina.”

Nedavno se na kineskim društvenim medijima pojavio tekst pokojnog Vu Ćijenmina, istaknutog kineskog diplomate, povodom terorističkih napada 11. septembra. Članak je objavljen pod naslovom: “Da li Peking treba da ćuti ili da izrazi podršku SAD?”

Tadašnji lider Đang Cemin, koji je gledao terorističke napade na televiziji, brzo je sazvao sastanak najvišeg rukovodstva, pet sati nakon napada razgovarao je sa predsednikom Džordžom Bušom, osudivši napade i izrazivši duboko saučešće američkoj vladi. Ta odluka je, tvrdi Vu u tekstu, pomogla da se odnosi SAD i Kine dovedu na novi nivo i da je to Kini obezbedilo godine razvoja.

Trenutno, Peking nije osudio ruski rat u Ukrajini i uzdržao se od upotrebe termina „invazija“.

Si Đinping, zaključuje se u analizi Volstrit džurnala, odstupio je od modela kolektivnog odlučivanja koji su njegovi prethodnici sledili od još od Dengove ere i centralnim pitanjem svoje politike predstavio je pitanje konkurencije Sjedinjenim Državama. Svako u partiji koji dovodi u pitanje tu misiju rizikovao bi da bude nazvan izdajnikom, jer dotiče pitanja koja Peking smatra „suštinskim“. Relativno je sigurnije za njegove saradnike da izraze zabrinutost oko ekonomskih odluka, jer one manje zavise od ideologije. Osim toga, zdrava ekonomija je ključna za polaganje prava partije na legitimitet.

„Ekonomija je oblast u kojoj lokalni zvaničnici mogu da kažu: ‘Ja sam politički lojalan i podržavam vas, ali neke od ekonomskih politika ne idu baš najbolje’”, kaže Džozef Fjuzmit, dugogodišnji analitičar kineske politike na Univerztetu u Bostonu.

1 KOMENTAR

Comments are closed.