Da li je Luka Jović stvarno rekorder ili su Dejo, Mijat, Šuker pa i Modrić bili skuplji od njega: Najvredniji “jugoslovenski” transferi svih vremena

2
Sve fotografije: Profimedia

Fudbal se ne završava. Njegove tokove nije moguće zaustaviti ni na trenutak.

Igra se veliki broj kontinentalnih turnira, ali je ipak jedna od omiljenih letnjih zanimacija ljubitelja fudbala, mimo terena, vrtlog mogućih i nemogućih, ostvarenih i propalih transfera.

Mateo Kovačić je i zvanično, nakon pozajmice, postao igrač Čelsija, koji je izdvojio 45 miliona evra za otkup tog igrača od Real Madrida, što je bio povod za slavodobitne komentare na društvenim mrežama, jer je najskuplji hrvatski fudbaler u istoriji „jeftiniji“ od srpskog i to, ni manje ni više, za 15 miliona evra.

Ne samo da Kovačić nije blizu Jovića, nego je „najvredniji“ Hrvat čak iza drugog Srbina po visini obeštećenja plaćenog za njegov dolazak. Dupla pobeda.

Ipak, možda nije baš tako.

Transferi i cene igrača na tržištu u poslednje vreme predstavljaju tu, dugo traženu oblast. Za (ne tako) imaginarnu srpsko-hrvatsku raspravu koristićemo vrednosti transfera sa „Transfermarkta“ u današnjoj evropskoj valuti.

Kad se raspravlja ko je skuplji i samim tim važniji, Srbi Hrvatima uvek pominju da je Milan dao tri puta više novca za Savićevića nego za Bobana. Rosoneri su za Genija isplatili Zvezdi 4,6 miliona evra, dok su Dinamu za Zvonimira Bobana isplatili 1,5 miliona.

Hrvati onda brzo odgovore da je Real Prosinečkog platio današnjih osam miliona evra, a lukavi Srbi se dosete da je to zato što je igrao za Zvezdu. Sete se tada Hrvati Bokšića koji je iz Hajduka u Marsej prešao za 11 miliona, a Srbi onda spremno vrate priču na Real Madrid. Kraljevski klub je 1996. godine Predraga Mijatovića platio 14 miliona evra. Njegovog vršnjaka i saigrača iz napada Davora Šukera, platili su 11 miliona.

Poslednjih nekoliko godina na vrhu regionalne liste sede Srbi. Prvo Nemanja Matić, a zatim i Luka Jović. Međutim, postoji mali problem u takvom poređenju. Kontekst nije isti kao kada se koplja ukrste po pitanju vrednosti Mijatovića i Šukera, odnosno Savićevića i Bobana.

Koliko su ta poređenja logična i proizvod realnosti, toliko nije logično porediti vrednost Luke Jovića sa vrednošću Matea Kovačića iako su njihovi transferi realizovani u malom vremenskom razmaku.

Postoji određeni broj faktora koje treba uzeti u obzir kada se vrše poređenja. Pre svega, stavljanje u istu ravan Savićevića i Bobana, odnosno Mijatovića i Šukera, logično je jer su ti igrači bili istih godina, u slično vreme su prelazili u velike klubove i bili su sličnog značaja za svoje reprezentacije. Naposletku, razlike u kvalitetu bile su neznatne.

Niz koji je započeo krajem devedsetih – srpski i hrvatski fudbalski par na meti velikih klubova – prekinut je pred kraj prve decenije 21. veka. Tada Srbija nije imala „parnjaka“ Luki Modriću.

Ni oko jednog igrača sa ovih prostora posle Luke Modrića nije bio toliko veliki hajp kao u slučaju Luke Jovića. Modrić je hrvatska zlatna koka. Jović srpska.

I upravo bi poređenje Luke sa Lukom bilo jedino ispravno.

Modrić je na večnoj regionalnoj listi, kojom od nedavno stoluje imenjak Jović, tek na petom mestu po vrednosti isplaćenog obeštećenja za njega, sa 35 miliona evra koliko je Real platio Totenhemu. Ipak, kada se Modrićev prvi veliki transfer – iz Dinama u Spurse za 21 milion evra – stavi u kontekst tadašnjih prilika na tržištu, može se videti da nema previše razlika između transfera Luke i Luke.

Govorimo o suštinskim razlikama – matematičke razlike su jasne, ali evo zbog čega nisu potpuno validne.

Prvo, tržište se mnogo promenilo u poslednjih 11 godina. Od te 2008. godine, kada je najskuplje plaćeni igrač bio Robinjo sa 43 miliona evra, dogodilo se nekoliko skokova cena na tržištu. Prvo je iz ujednačenog nivoa plaćanja iskočio Kristijano Ronaldo prelaskom iz Mančester Junajteda u Real, da bi još veću promenu doneo prelazak Gereta Bejla iz Totenhema u Real Madrid. Od tih sto miliona evra koji su izdvojeni za Velšanina, prosečna cena najvrednijih igrača na tržištu značajno je porasla, da bi tržište svoj vrhunac doseglo u transferu Nejmara, pre dve godine.

Iz tog ugla gledano, Modrićev transfer je bio oko 50 odsto manji od Toresovog godinu dana ranije, dok je Jovićev nešto više od 60 odsto manji od prošlogodišnjeg Kutinjovog (ako se u obzir uzme puna cena: 120 + 40 miliona evra). Jović je bliže piku ovogodišjeg transfer perioda jer je najskuplji igrač ovog leta Eden Azar koji ima 28 godina i ovo mu je drugi veliki klub, dok sa Robinjom iz 2008. nije bila takva situacija.

Drugi važan faktor je Real Madrid. Upravo je Kraljevski klub napravio najveći broj skokova na tržištu, još od Zidana. Kao najveći svetski klub, Real nameće standarde, pa se neretko dešava da su na Santjago Bernabeu spremni da plate i više od realne vrednosti ili od zacrtane klauzule.

Treći važan faktor, koji ide u prilog legitimnosti ovog poređenja, jesu godine i godine ugovora. Vrlo je nezgodno s obzirom na to porediti Kovačića i Jovića.

Ispravno poređenje moglo bi da bude ako se za primere uzmu Nemanja Matić i Mateo Kovačić. Matićev treći veliki klub i drugi veliki ugovor, Kovačićev treći veliki klub i drugi veliki ugovor. Ali i u tom slučaju, potrebno je uračunati razliku u godinama, i trenutak u kom je Matić doveden u Junajted – usred ludila oko Nejmara, Mbapea i Dembelea.

Koliko promene na tržištu utiču na promene mišljenja navijača, lako je vidljivo u komšiluku, na primeru poređenja Luke Modrića i Marka Pjace. Kada su Anjelijevi izručili veliki novac za Pjacu, mediji su danima pisali da je on najskuplji fudbaler koji je ikada otišao iz HNL-a. Matematički su bili u pravu. Faktički su bili daleko od istine.

Ako se uporede samo brojevi, Pjaca je najskuplji igrač i nosilac najvrednijeg transfera iz HNL-a. Za njega je Juventus izdvojio 23 miliona evra. Međutim, između Modrićevog i njegovog transfera prošlo je osam godina i takva konstatacija, ako je i zasnovana na činjenicama koje je moguće izračunati (prosto poređenje brojeva, čak je malo i prostačko), nema nikakvu vrednost.

U tome je suština.

Leta 1996. godine kada je Real doveo Mijatovića i Šukera za 14, odnosno 11 miliona, najskuplji transfer na svetu bio je prelazak Alana Širera iz Blekburna u Njukasl, za 21 milion. Osim što su fudbaleri sa ovih prostora bili znatno bliži tržišnom piku, još visine obeštećenja nisu bile jedini argument navijača iz Srbije.

2 KOMENTARA

Comments are closed.