Da li je internet šansa malih i mikro preduzeća?

    Piše Dejan Đukić, direktor Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS)

    0
    Foto: Promo

    Postali smo izbirljivi onlajn kupci. Ne samo u velikim gradovima gde dostavni kombiji krstare ulicama, već i u manjim mestima gde se takođe nestrpljivo čeka na isporuku. Ponuda i tražnja poslednjih meseci deluju sinergetski. S jedne strane, kupci traže bolje uslove, s druge strane, firme se trude da u ponudi budu sve inovativnije. A sve ovo se događa na internetu, jer je internet postao i tržišno bojno polje i igralište, na njemu se vodi bitka za pažnju publike i ispoljava kreativnost, ali i ozbiljnost preduzeća u nastupu prema kupcima, klijentima.

    Na internet kao sredstvo za razvoj poslovanja velika preduzeća oslanjaju se već dugo. Prošlogodišnje istraživanje 1000 preduzeća koje je sproveo USAID-ov projekat za ekonomski razvoj pokazuje da svega 6% anketiranih velikih preduzeća nema sajt, dok je bez sajta 11% srednjih preduzeća. Veb-šop ima 21% velikih i 18% srednjih preduzeća. Međutim, situacija se znatno menja kada su mala i mikro preduzeća u pitanju. Čak 43% anketiranih mikro preduzeća nema sajt, dok je taj procenat kod malih preduzeća 24%. Samo 9% mikro preduzeća i 10% malih preduzeća ima veb-šop.

    Gube li ovako mikro i mala preduzeća svoju tržišnu priliku?

    Prošle godine RNIDS je sproveo istraživanje čiji je fokus bio na firmama koje aktivno koriste internet u poslovanju, bilo da imaju svoj sajt ili koriste neku od društvenih mreža. Istraživanje je pokazalo da čak 86% mikro i 92% malih preduzeća ima svoj sajt i da ga smatraju najvažnijim digitalnim kanalom za stvaranje novih poslovnih prilika, daleko važnijim od svih društvenih mreža.

    Međutim, istaknute su i druge brojne prednosti posedovanja sajta, pa 38% anketiranih preduzeća navodi da se sajt pozitivno odrazio na povećanje broja korisnika/potrošača, a njih 27% smatra da im je popravio poziciju na tržištu. Sajt ne „podiže brojeve” samo firmama koje se bave trgovinom, iako 24% njih navodi da im je povećao prihode od prodaje, već i u drugim oblastima. Firme iz oblasti proizvodnje, industrije i građevinarstva navode da im je sajt doprineo povećanju broja klijenata – njih 52%.

    Iskustva firmi koje su poslovno prisutne na internetu malim i mikro preduzećima, koja se još uvek dvoume, treba da posluže kao podsticaj. Isto tako, treba imati na umu da je među „onlajn firmama” i konkurencija, da već koristi preimućstva interneta, a da oslanjanje na metode kao što su održavanje postojeće baze klijenata ili preporuka, neće uvek i svakom biti dovoljno. Posebno ako kod konkurencije proizvod neko može da poruči onlajn kad je radnja omiljenog trgovca zatvorena.

    RNIDS je krajem 2020. godine sproveo još jedno istraživanje koje je posmatralo navike upotrebe interneta u Srbiji, a koje je pokazalo da gotovo 70% anketiranih svakodnevno koristi internet u proseku tri i po sata dnevno. Zanimljivo je da najčešće pretražuju internet u potrazi za veb-stranicama koje ih zanimaju, češće nego što konzumiraju video-sadržaj ili posećuju društvene mreže, a onlajn kupovina i bankarstvo su navika velikog broja korisnika.

    Dakle, kupci i klijenti su onlajn, i to ne samo pasivni recipijenti, već neko ko aktivno traži, ne samo sadržaje za razonodu već i proizvode, usluge, ko je navikao da plaća i poručuje preko interneta, ko često neće ni tražiti ništa oflajn. Takav broj ljudi nije zanemarljiv, naprotiv, i raste iz dana u dan. Pandemija je učvrstila navike kod onih koji su i ranije koristili internet kao mesto na kom sve mogu pronaći i kupiti, ali ih stvorila i kod velikog broja ljudi koji takve navike nisu imali.

    Dakle, internet jeste šansa – posebno malim i mikro preduzećima – da stupe u kontakt sa novim kupcima, da prodaju širom zemlje, a ne samo u svom mestu, da razvijaju svoje poslovanje. Naravno, uz dobro promišljen start imajući u vidu da se na internetu ne bore samo sa konkurencijom, već se bore i za pažnju korisnika interneta koje treba da preobrate u svoje kupce, klijente. A promišljen start podrazumeva sopstveni sajt, a pre sajta registrovan naziv nacionalnog domena – internet adresu preduzeća.