***
KO KOME VIŠE TREBA?
Pitanje je retoričko, naravno da je Ukrajini mnogo potrebnija EU nego obratno, ali je iznenađujući napredak koji su Ukrajinci ostvarili u namenskoj vojnoj industriji, pogotovo u proizvodnji dronova, omogućio da sa manje od milion vojnika odolevaju najmoćnijoj vojsci na kontinentu, i to na frontu dugom 1.200 kilometara. Koliko zvuči neverovatno, toliko je i istinito da je danas Ukrajina mnogo više suverena nego što je bila ikada od proglašene nezavisnosti 1991. godine. Uspela je da odoli Rusiji, a da istovremeno postane neophodan saveznik EU i SAD.
Ukrajinci su postali avangarda u tehnologiji proizvodnje dronova, ali i raketa srednjeg dometa. Ukrajinska pamet, uz asistenciju velikih multinacionalnih kompanija sa sedištem u SAD i EU, uspela je da postavi na noge hiperprodukciju superefikasnih dronova koji koštaju od par stotina do par hiljada evra i u stanju su da unište tenkove, raketne sisteme i postrojenja koja koštaju po nekoliko miliona ili čak desetina miliona evra.
Zvuči paradoksalno, ali sad Nemci, Amerikanci i Emiraćani stoje u redu da potpišu ugovore sa Ukrajincima o proizvodnji dronova kako za ofanzivna tako i za defanzivna dejstva. Čak je i Tajvan pokazao ozbiljno interesovanje za ukrajinski „know-how“. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus potpisao je ugovor nazvan „Brave Germany“, koji predviđa zajednički rad nemačkih i ukrajinskih preduzeća na razvoju inovativnog naoružanja.
Ukrajina nije više samo primalac pomoći, već je sve više validan saradnik u kreiranju odbrambenih kapaciteta Zapada. Štaviše, Ukrajina je u tom kontekstu sve manje problem, a sve više rešenje za EU. Investirati u Ukrajinu znači investirati u bezbednost čitave Evrope jer se tako kupuje vreme da EU dovoljno ojača da može sama da se brani i da bude spremna za ratove protiv predatorskih sila u budućnosti.
Kuriozitet je da je Ukrajina toliko ojačala vojno da bi danas bila daleko korisnija NATO-u nego Evropskoj uniji. U tom kontekstu kruže i predlozi da bi EU, imajući u vidu ponašanje SAD, trebalo da kreira zajednički sistem odbrane u koji ne bi ušle samo zemlje članice EU već i Velika Britanija, Norveška i Ukrajina. Štaviše, Kijev bi predstavljao perjanicu tog odbrambenog bloka s obzirom na akumulirano iskustvo, razvijene tehnologije i obučenost borbenih jedinica.
Amerikancima se nije nikada sviđala ideja Evrope kao geopolitičkog subjekta, pogotovo politički ujedinjene, jer bi ona, kao takva, umesto modernog vazala Vašingtona, bila takmac i rival na globalnom planu. Neočekivani i zadivljujući otpor Ukrajine ruskoj agresiji pružili su EU više nego retku priliku da se pozicionira bolje u odnosima sa SAD, pogotovo ako Ukrajina izađe kao pobednik u ratu sa Rusijom, bez presudne pomoći Vašingtona.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 25. JUNA, NA SVIM KISOCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
