Da li biste u ime čovekoljublja pojeli čoveka?

2

Poznati glumac Aleksandar Skarsgard pojavljuje se u šokantnoj kampanji koja predlaže ishranu ljudskim mesom napravljenim u laboratoriji kako bi se spasila planeta!

Svake godine trošimo sve više prirodnih resursa, pre svega hrane, zbog povećanja broja stanovnika (predviđanja su da će sa 7,8 milijardi stanovnika koliko ih danas ima, svetska populacija do 2050. godine porasti na čak 10 milijardi), promene životnih navika i sveukupnog povećanja potrošnje. Primera radi, u Evropi, samo konzumacija mesa po osobi povećana je više od dva puta u odnosu na razdoblje od pre pola veka. Sve ovo usko je povezano sa većim utroškom energije kako bi se proizvelo više hrane, samim time rastom emisije CO2, kao i viškom otpada od hrane – od biološkog otpada do plastike. Zbog toga se stalno radi na pronalaženju alternativnih načina ishrane u cilju održivosti.

Da li biste u ime čovekoljublja pojeli čoveka?

Kampanja “Eat A Swede” (u slobodnom prevodu “Pojedi Šveđanina/ku”) koju je za Švedsku federaciju za hranu (ŠFH) kreirala agencija McCann Stokholm, ima za cilj da izazove debatu i otvori diskusiju o održivosti i prehrani stalno rastućeg svetskog stanovništva. Jedan od načina koji ŠFH preporučuje je “Svegan” (Go Swegan) program koji se bazira na prihvatanju zdravog načina ishrane i održivoj praksi. 

Poznati švedski glumac Aleksandar Skarsgard koga poznajemo iz filmova “Legenda o Tarzanu”, “Velike male laži”, “Godzila protiv Konga” ili seriji “Prava krv” pojavljuje se u satiričnom filmu osmišljenom sa ciljem da podigne svest o globalnom deficitu hrane, ali i da upozna javnost sa visokim standardima održive proizvodnje hrane u Švedskoj. Humano postupanje i zakonom garantovana prava životinja, najniža upotreba antbiotika, stroga pravila o korišćenju pesticida i smanjenje industrijskog otpada od hrane na samo 3 odsto, stavljaju ovu nordijsku zemlju u sam vrh država sa održivom praksom u proizvodnji hrane. Sve ovo odražava se i na usvajanje zdravih navika i zdrav život samih Šveđana, koji su među nacijama koje imaju najmanje problema sa gojaznošću ili nekim drugim nezdravim navikama.

Iako sam film na šokantan, ali duhovit način sugeriše ishranu ljudskim mesom, doduše uzagajenim u laboratoriji, poruka je jasna – (još uvek) nismo spremni da jedemo ljudsko meso, čak ni kada je ono uzgojeno u laboratoriji. Zbog toga ŠFH koja okuplja preko 800 proizođača prehrambenih proizvoda i različitih vrsta pića, na sajtu Eataswede.com preporučuje i druge načine koji takođe mogu doprineti održivoj proizvodnji hrane.

Predsedik ŠPH Lars Appelkvist je realan, ali i optimističan u pogledu budućnosti: „Ne postoji magično, brzo rešenje koje će globalnu proizvodnju hrane učiniti održivom preko noći. Švedskoj prehrambenoj industriji bile su potrebne godine i godine bezbrojnih, postepenih promena koje su na kraju rezultirale velikim poboljšanjima. Ali sada više nemamo toliko vremena. Stoga se nadamo da deljenjem naših metoda i tehnika možemo pomoći drugim zemljama da ubrzaju svoj prelazak na održivu proizvodnju. Zato nemojte jesti Šveđanina, samo proizvodite kao jedan”.

Kampanju “Eat A Swede” kreirala je agencija McCann Stokholm koja posluje u okviru I&F Grupe.

„Ljudi ponekad pričaju o tzv. “švedskom čudu” kad se radi o proizvodnji i konzumaciji hrane, ali tako nešto stvarno postoji. Kampanjom “Eat a Swede”, želimo da pokrenemo pitanje održive proizvodnje i kod političara i kod javnosti, a sve sa ciljem da udružimo i ideje o održivoj proizvodnji kako bi je u potpunosti i ostvarili. Nadamo se da će ova kampanja započeti diskusiju. Nakon lansiranja ove kampanje, ŠFH može sebe nazvati jednim od najhrabrijih oglašivača u Švedskoj u ovom trenutku,”  kaže Erik Nistrom, kopirajter u agenciji McCann Stokholm.

Kako smanjiti otpad od hrane?

Jedna trećina sve proizvedene hrane se baca, što je oko 1 bilion US dolara godišnje. Poređenja radi, kada bi otpad od hrane bio država, bio bi treći najveći emiter gasova staklene bašte, iza Kine i Sjedinjenih Država. U ŠFH ističu da je smanjenje bacanja hrane dobro ne samo za naš novčanik, već i za očuvanje planete. Zato u ŠFH daju nekoliko saveta kako da smanjite otpad od hrane:

  • Kupujte samo ono što vam je potrebno. Planirajte svoje obroke. Razmislite kada ćete jesti ono što kupujete. Napravite listu za kupovinu, držite se te liste i izbegavajte impulsivne kupovine. Rasipaćete manje hrane i uštedeti novac.
  • Pogled, miris, ukus: U većini slučajeva, hrana je i dalje bezbedna za jelo nakon datuma „najbolje do“. Koristite svoja čula – izgled, miris i ukus – pre nego što bacite hranu.
  • Volite svoje ostatke: Ne postoji magično ograničenje koliko dugo ostaci mogu da se koriste – ako ih držite u frižideru, možete ih jesti ako imaju dobar ukus, mirišu i nisu buđavi.
  • Koristite svoj zamrzivač: kada je pravilno upakovana, zamrznuta hrana zadržava hranljive materije i ukus.
  • Dajte šansu oštećenom voću i povrću: Oštećeno voće i povrće se brzo pokvari, pa rukujte njima pažljivo. Držite ih u frižideru ili negde na hladnom i mestu zaštićenom od sunca, duže će ostati sveži.

Da li bi “probali” Aleksandra Skarsgarda jer je on “pravo meso”?

Zlokobna fikcija prati Erika Karlsona, švedskog preduzetnika i inovatora koji veruje da je najbolji protein za ishranu ljudi onaj napravljen od čovečijeg mesa napravljenog u laboratoriji, ali ne bilo kog čoveka, nego plavookog i plavokosog srcelomca, poznatog švedskog glumca, Aleksandra Skarsgarda. Erikovi nespretni, ali odlučni pokušaji da lansira meso pod brendom “Šveđanin” nailaze na nevericu, šok, i na koncu odbojnost kako kod fokus grupa, tako i kod potencijalnih investitora (urnebesne su scene u kojima Erik od njih traži da probaju ljudsko meso napravljeno u laboratoriji). Dokumentarac dostiže vrhunac kada Erik u svom naumu kontaktira Aleksandra Skarsgarada kako bi mu predložio “kultivaciju njegovog mesa” u kojem će potrošači uživati. Ostatak pogledajte pogledajte u filmu “Eat a Swede”:

2 KOMENTARA

Comments are closed.