Poslednjih decenija došlo je do velikog porasta obolevanja od alergija kod dece. Ovo se posebno odnosi na alergiju na polene, što je uzrokovano produženom sezonom cvetanja biljaka, i na atopijski dermatitis (ekcem). Epidemiolozi govore o „epidemiji”, a Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da će 2025. gotovo trećina čovečanstva imati neku alergijsku bolest. Ovo potvrđuje i profesor dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja pulmologije i alergologije Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, koji u razgovoru za Politiku naglasio da su od alergena koji se udišu najvažniji poleni i alergen grinja iz kućne prašine.
„Zanimljiva je niska učestalost alergije na dlake mačke u Srbiji, alergena koji je u Severnoj Evropi dominantan uzročnik astme i alergijske kijavice. Da li je reč o činjenici da Srbi manje imaju mačke u stanu, a više su na ulici, ili o nekim drugim faktorima, nije sasvim jasno“, navodi dr Nestorović.
Upitan da li roditelji greše kada decu drže pod staklenim zvonom i u sterilnim uslovima, naš sagovornik odgovara da je već gotovo 30 godina, dominantna teorija koja objašnjava nastanak alergije „higijenska hipoteza”. Ona ukazuje da je alergija nastala kao reakcija na parazite.
„Kada smo počeli da živimo u sterilnim uslovima (prevelika higijena, deca ne borave napolju, primena vakcina i antibiotika…), reakcija se okrenula proteinima koji su slični parazitima. Alergijske bolesti su oboljenja viših društvenih slojeva. Nema opasnosti da se dete isprlja u pesku, tamo nema bakterija koje su opasne za nas. Držanje pasa, takođe, suzbija nastanak alergije. Pre oko 15 godina, „higijenska hipoteza” je dopunjena hipotezom „starog prijatelja”. Ona govori da smo poremetili našu crevnu floru, koja je osnova psihofizičkog zdravlja. U ishrani treba da se nalazi puno povrća, voća, a maksimalno oprezno treba koristiti antibiotike“, smatra dr Nestorović.
Profesor objašnjava da alergijske bolesti imaju promenljiv intenzitet. Povremeno dolazi do naglog ublažavanja simptoma, pa se poneki pacijenti osećaju potpuno dobro. Tokom vremena većina alergijskih reakcija se ublažava kod dece posle puberteta, a kod ostalih nakon 65. godine.
Mnogi roditelji se iznenade kada saznaju da im je mezimče alergično na kikiriki, pa panično lekarima objašnjavaju da mališan to nije jeo, a onda se zapanje kada ih doktori podsete da ovaj orašasti plod postoji i u jednoj od čestih slanih grickalica koje se daju deci.
„Skriveni alergeni u hrani su veliki problem. Puter od kikirikija se dodaje u mnoge proizvode, jer koriguje ukus, a jeftin je. Mleko se često nalazi u konzervama ili suhomesnatim proizvodima, kao i brašno ili jaja. Ponekad na etiketi ne piše da li namirnica sadrži alergene, pa se može dogoditi kod deteta ozbiljna alergijska reakcija. Poseban problem je prisustvo hemijskih materija i antibiotika. Povrće i voće se prska antibioticima, pa je neophodno voće dobro prati sa sodom bikarbonom pre upotrebe. Najvažniji alergeni hrane su isti u celom svetu i označavaju se kao velika petica (kravlje mleko, jaja, kikiriki, soja i pšenično brašno). Ovih pet alergena čini gotovo 85 odsto alergijskih reakcija. Ipak, alergija na hranu je najređa od svih vrsta, jer je digestivni sistem dobro zaštićen od alergena i toksina koje svakodnevno unosimo“, tvrdi profesor Nestorović.
Tagovi
