„Transparentnost je ključna za rad neprofitnih udruženja i fondacija. Da bi se povećalo učešće i zainteresovanost građana za specifične akcije, potrebno je da ljudi imaju uvid u to gde je njihova donacija završila i na koj način je nekome pomogla. Način da inicijative od opšteg značaja, koje postižu dugoročne efekte, dobiju na značaju u očima građana i pokretača akcija je medijska propraćenost tokom čitavog njihovog trajanja. Kada bi se umanjio osećaj neizvesnosti, koji prati davanje za opšte dobro, oblast filantropskih davanja bila bi značajno unapređena u Srbiji, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja ove godine 13. put zaredom dodeljuje VIRTUS nagradu.
- Koliko se za ovih 13 godina situacija u Srbiji promenila kada je u pitanju filantropija?
U vreme pokretanja nagrade, korporativna filantropija je uglavnom bila zastupljena među velikim, stranim kompanijama prisutnim u Srbiji. Danas filantropske inicijative pokreću i domaće kompanije, kao i mala i srednja preduzeća, za koja verujem da su trenutno među najvećim darodavcima u Srbiji. Ohrabruje i sve veći broj partnerstava između poslovnog i neprofitnog sektora, jer je ovakav pristup pokazao najbolje i najdugoročnije rezultate u zajednicama. Istraživanje javnog mnjenja, koje je Trag fondacija sprovela krajem 2018. godine, pokazuje i veliki napredak u individualnoj filantropiji, jer je preko 64% građana istaklo da je spremno da donira u budućnosti i da mnogo više veruje u značaj svojih donacija, ako se one udruže sa donacijama ostalih građana.
- Kakvi su stavovi građana prema fondacijama?
Čak dve trećine građana navodi da su upoznati sa bar jednom fondacijom, što predstavlja značajan porast u odnosu na 2012. godinu kada smo sproveli prethodno istraživanje javnog mnjenja na temu filantropije u Srbiji. Nešto manje od polovine punoletne populacije Srbije izražava spremnost da svoju donaciju poveri nekoj fondaciji. Postoje dva glavna razloga za to, a to je uverenje da će novac ili druga materijalna sredstva koja su priložili stići na svoju namenjenu destinaciju i činjenica da odluku o usmeravanju sredstava prepuštaju stručnim ljudima, koji znaju kome su sredstva potrebna i kako ih je najbolje uložiti.
- Kakve promene treba da se postignu da bi se nastavio pozitivni trend menjanja percepcije o filantropskom radu?
Transparentnost je ključna za rad neprofitnih udruženja i fondacija. Da bi se povećalo učešće i zainteresovanost građana za specifične akcije, potrebno je da ljudi imaju uvid u to gde je njihova donacija završila i na koj način je nekome pomogla. Građani smatraju da medijska podrška akcijama od opšteg značaja nije dovoljna, da je sporadična i da ove akcije uglavnom ne zadržavaju pažnju medija tokom čitavog njihovog trajanja, tako da dugoročni rezultati najčešće nisu vidljivi. Odgovorna medijska prezentacija podrazumeva i temeljnu istragu potencijalnih malverzacija. Ovakve istrage moraju biti dovedene do kraja, jer u velikoj meri oštećuju poverenje građana, za čim često nema potrebe.
Način da inicijative od opšteg značaja koje postižu dugoročne efekte dobiju na značaju u očima građana i pokretača akcija je medijska propraćenost tokom čitavog njihovog trajanja. Istraživanje, koje je za 2018. godinu za Trag fondaciju sproveo IPSOS, pokazuje nam da je javnost koja je obaveštena o napretku akcije koju podržava, načinima na koji su upotrebljena donirana sredstva, kao i krajnjem ishodu te akcije, zadovoljnija svojim doprinosom i spremnija da ponovi angažman. Kada bi se umanjio osećaj neizvesnosti koj prati davanje za opšte dobro, oblast filantropskih davanja bi bila značajno unapređena u Srbiji.
- Koje biste rezultate Saveta za filantropiju istakli?
Nacionalni Savet za filantropiju, u čijem osnivanju je učestvovala i Trag fondacija uspostavljen je 2018. godine. U predhodnih godinu dana rada ovog Saveta, postignuta su dva ključna uspeha. Prvi je da je povećan minimalni neoporezivi iznos učeničkih i studentskih stipendija. Drugi je donošenje “Uputstva za ostvarivanje poreskih olakšica za donatore”, koje je Poreska uprava donela krajem oktobra.
- Zašto je bitno povećanje neoporezivog iznosa za stipendije?
Izmenom člana Zakona o porezu na dohodak građana kojom je uvećan neoporezivi iznos stipendija i kredita učenika i studenata sa 11.741. dinara na 30.000 dinara, utiče se na povećanje broja stipendija i stimuliše njihov rast. Analiza, koju je uradila Trag fondacija, pokazala je da ovo povećanje omogućava Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da, umesto poreza koji je ranije plaćalo, isplati 182 dodatne godišnje studentske stipendije ili 65 dodatnih godišnjih stipendija za nadarene studente ili 52 dodatne godišnje stipendije za studente doktorskih studija. Takođe, istraživanje koje je prethodilo ovoj analizi, pokazalo je da bi ovakva odluka uticala i na to da poslovni sektor uveća budžet za stipendiranje za prosečno 30% što, priznaćemo, predstavlja vrlo značajno uvećanje koje će sigurno obradovati studente širom Srbije.
- Šta donose poreske olakšice privrednim subjektima – donatorima?
„Uputstvo za ostvarenje poreskih olakšica za donatore“, koje je i objavljeno na sajtu Poreske uprave, tumači zakonom propisan mehanizam za ostvarenje poreskih olakšica pravnih lica propisanih članom 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Uputstvo definiše uslove za priznavanje rashoda do 5% od ukupnog prihoda po osnovu izdatka za opšte korisne namene, humanitarnu pomoć, otklanjanje posledica vanrednih situacija, kao i ulaganja u oblast kulture. Sadrži pregled i primere izdataka koji se priznaju kao rashod u poreskom bilansu, kao i onih koji se ne priznaju kao rashod. Navedeno uputstvo je prevashodno korisno kompanijama, jer je otklanja sve nedoumice kada je reč o priznavanju rashoda za davanja za opšte dobro.
- U čemu se ogleda značaj publikacija Filantropska agenda i kome je ona namenjena?
Filantropska agenda je prvi dokument ovakve vrste, koji predstavlja akcionu platformu i sadrži analize i preporuke za unapređenje zakonodavnog okvira, s ciljem da omogući više davanja za opštekorisne svrhe. Agenda sadrži preporuke za usaglašavanje i preciziranje poreskih odredbi koje se tiču davanja pravnih i fizičkih lica, kao i preduzetnika. Nastala je kao rezultat istraživanja i poređenja zakona u regionu, kao i u zemljama Evropske unije i naših zakona u skladu sa kojim propisuje preporuke koje bi zasigurno doprinele povećanju davanja u Srbiji. Filantropska agenda je posebno zanimljiva donosiocima odluka i zakonodavcima, a takođe i kompanijama koje žele da doniraju, kao i pojedincima i preduzetnicima.
Filantropska agenda je produkt rada Koalicije za dobročinstvo, koja je podržana od strane USAID-a i predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac, a čine je i Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. Svi zajedno radimo na promociji filantropije i zalažemo se za povoljniji zakonodavni okvir, koji bi podstakao davanja za opšte dobro.
