Curenje podataka iz švajcarske banke: Među tajnim računima i račun Miše Banane, na spisku kriminalci, prevaranti, korumpirani političari…

0
EPA-EFE/ENNIO LEANZA

Masovno curenje informacija u jednoj od najvećih svetskih banaka – Kredi Svis banci (Credit Suisse), otkrilo je skrivena bogatstva klijenata, od kojih su mnogi uključeni u šverc droge, pranje novca, korupciju i druga ozbiljna krivična dela. Među njima je i državljanin Srbije, Rodoljub Radulović, poznatiji kao Miša Banana.

Kako piše Gardijan, jedan od retkih medija kojima su dostupne informacije o curenju podataka u okviru istraživanja “Švajcarske tajne”, preko 30.000 klijenata Kredi Svis banke širom sveta pogođeno je izlaženjem u javnost informacija koje su otkrile ko su vlasnici sume od preko sto milijardi švajcarskih franaka, koliko se čuva u jednoj od najpoznatijih finansijskih institucija.

Među njima su trgovac ljudima na Filipinima, šef berze u Hong Kongu zatvoren zbog mita, milijarder koji je naručio ubistvo svoje devojke libanske pop zvezde i rukovodioci koji su opljačkali državnu naftnu kompaniju Venecuele, kao i korumpirani političari od Egipta do Ukrajine. Jedan račun u vlasništvu Vatikana u podacima iskorišćen je za 350 miliona evra u navodno lažno ulaganje u imovinu u Londonu koja je u središtu tekućeg krivičnog suđenja nekolicini optuženih, uključujući kardinala.

Ogromnu količinu bankarskih podataka je anonimno dostavio uzbunjivač nemačkom listu “Zidojče cajtung”.

„Verujem da su švajcarski zakoni o bankarskoj tajni nemoralni“, rekao je izvor uzbunjivača u saopštenju. „Izgovor za zaštitu finansijske privatnosti je samo smokvin list koji pokriva sramnu ulogu švajcarskih banaka kao saradnika utajivača poreza.

Spominje se i Rodoljub Radulović, poznatiji kao Miša Banana, osuđen u Beogradu na kaznu od deset godina zatvora zbog šverca kokaina za Južnu Ameriku zajedno sa Darkom Šarićem.

Procureli podaci identifikuju ga kao supotpisnika dva računa kompanije Kredi Svis. Prvi račun je otvoren 2005, godinu dana nakon što je osuđen zbog malverzacija sa hartijama od vrednosti.

Kako piše Gardijan, na računu jedne od njegovih kompanija, koji je ugašen još 2010. godine, nalazilo se 3.4 miliona švajcarskih franaka.

Novinari Gardijana pokušali su da kontaktiraju Radulovićevog advokata, međutim on nije dostavio odgovor na njihova pitanja.

Kredi Svis banka je saopštila da je švajcarski strogi zakoni o bankarskoj tajni sprečiavaju da komentariše potraživanja u vezi sa pojedinačnim klijentima. „Kredi Svis snažno odbacuje optužbe i zaključke o navodnim poslovnim praksama banke“, navodi se u saopštenju banke, uz tvrdnju da su pitanja koja su otkrili novinari zasnovana na „selektivnim informacijama izvučenim iz konteksta, što rezultira tendencioznim tumačenjima poslovanja banke.”

Banka je takođe saopštila da su optužbe uglavnom bile istorijske, u nekim slučajevima datirajući iz vremena kada su „zakoni, praksa i očekivanja finansijskih institucija bili veoma različiti od sadašnjih“.

Dok su neki računi u podacima bili otvoreni još 1940-ih, više od dve trećine je otvoreno od 2000. Mnogi od njih su bili otvoreni i u poslednjoj deceniji, a deo ostaje otvoren i danas.