“Crna Gora je pouzdan sused, uvažena članica NATO i lider u pregovorima za članstvo u EU”: Đukanović povodom Dana državnosti…

0
Xinhua/Avalon.red / Avalon / Profimedia

(Beta) – Nema bojazni za evropsku budućnost Crne Gore koja je “davno prošla raskrsnicu na kojoj je izabrala svoj evropski put, s kojeg nema skretanja ni povratka. Bez obzira što i u Crnoj Gori, i izvan Crne Gore, postoje oni koji bi to želeli”, rekao je predsednik Crne Gore Milo Đukanović na Cetinju u govoru u ponedeljak uveče na prijemu koji je priredio povodom 13. jula, Dana državnosti.

“Crna Gora je pouzdan sused, uvažena članica NATO i lider u pregovaračkom procesu za članstvo u EU”, kazao je on.

“Ovo je vreme novih iskušenja za Crnu Goru koja se našla usred veoma složenih unutrašnjih, regionalnih i globalnih procesa. Uprkos svim izazovima, siguran sam da nema bojazni za njenu evropsku budućnost”, rekao je Đukanović.

Đukanović je rekao i da Crna Gora ove godine slavi Dan državnosti u znaku velikog jubileja – 80. godišnjice Trinaestojulskog ustanka 1941. – “prvog masovnog ustanka u porobljenoj Evropi”.

Bio je to “događaj koji je potvrdio da veličinu jednog naroda ne određuje njegova brojnost, niti površina teritorije na kojoj živi. Koji je ulio nadu porobljenim narodima Evrope. O njemu su izvestili i London, i Njujork, i Moskva. Kao da ga je Njegoš nagovestio stihom: ‘Udar nađe iskru u kamenu’ “, rekao je Đukanović.

Naveo je da je 13. jul, Dan ustanka, “kroz istoriju postao sinonim državnog bića i večnosti Crne Gore”.

“Po prvi put je Crna Gora zvanično priznata i potvrđena kao nezavisna država na Berlinskom kongresu, 13. jula, pre 143 godine. Time smo i formalno postali deo civilizacijskog kruga evropskih naroda i država, u kojem svoje mesto želimo da zauzmemo i u ovom vremenu”, rekao je on.

“I tada, krajem 19. veka, Crna Gora je stekla ugled države u kojoj se poštuju prava i slobode svih njenih državljana, posebno pripadnika manjinskih naroda. Iz tog vremena baštinimo međunacionalni sklad na koji je tako ponosna današnja, građanska Crna Gora”, istakao je Đukanović.

Trinaestojulski ustanak bio je, kako je rekao, uvod u herojsku Narodnooslobodilačku borbu jugoslovenskih naroda, “kroz koju je Crna Gora povratila svoje nacionalno i državno ime, poniženo u prvoj Jugoslaviji”.

“Zemaljsko antifašističko veće Crne Gore i Boke na zasedanju održanom od 13. do 15. jula 1944. preraslo je u Crnogorsku antifašističku skupštinu narodnog oslobođenja, na kojoj je odlučeno da Crna Gora kao ravnopravna republika bude dio zajednice jugoslovenskih naroda”, podsetio je Đukanović.

“Bez ovih svetlih datuma ne bi bilo ni velikog 21. maja 2006. godine, kada je Crna Gora posle gotovo jednog veka obnovila svoju nezavisnost i ponovo stekla međunarodno priznanje. Na demokratskom referendumu, organizovanom po najvišim standardima, crnogorski ratnički narod zamenio je pušku olovkom i po prvi put na Balkanu stvorio jednu državu mirnim putem”, dodao je Đukanović.

Za evropski put Crne Gore, kako je podvukao, “garancija su slobodarstvo i antifašizam kao trajne vrednosti velikog Trinaestog jula, koje baštinimo”.

“O njegovom značaju, doprinosu Crne Gore pobedi nad fašizmom u Drugom svjetskom ratu, kao i u aktuelnom trenutku naše zemlje, imam čast da na poziv Saveza udruženja boraca NOR i antifašista Crne Gore govorim sutra na narodnom zboru na Virpazaru, gde je pukla prva ustanička puška”, najavio je Đukanović.