Sve i da Evrosong nije politički – a jeste – agresija Rusije na Ukrajinu bila bi ovog maja u prvom planu. Ovako, malo šta je bitno kao to, uprkos tome što je većina predstavnika izabrana pre nego što je Kremlj pokrenuo brutalni rat.
Zato se pretpostavlja da će, na krilima saosećanja sa ukrajinskim narodom – Rusija je već prvih dana invazije izbačena iz Evropske radiodifuzne unije, posle kraćeg oklevanja EBU (neće biti ni Belorusije, drugu godinu zaredom), pa je teško očekivati da će učestvovati u narednih nekoliko godina – i pesme koja se zove po jednoj Ukrajinki, ova zemlja trijumfovati i u subotu u Torinu.
Razlog više je što Evrovizija ima poseban značaj za Ukrajinu, jednu od najsiromašnijih evropskih država. Negde na prelazu dva veka, u doba učvršćivanja ukrajinskog nacionalnog identiteta, u Kijevu, Lavovu, Harkovu i drugim gradovima čiju smo arhitekturu upoznali prethodnih meseci na sasvim pogrešne načine, shvatili su da bi Evrosong mogao da bude ne previše skup, a prilično efikasan način promocije Ukrajine, njene kulture, geografije, istorije i poslovnih prilika koje nudi.
Ovog proleća će Kalush, ukrajinski predstavnici koji, kako to kompozicije s Istoka često rade, miksuju tradicionalni melos sa aktuelnim trendovima, biti najveći favorit. Svetske kladionice listom im daju najveće šanse za pobedu, što je gotovo isključivo posledica ruske agresije. Jer pre nego što su ruske bombe zasule ukrajinske gradove – sukobi su, srećom, zasad zaobišli rodno mesto većine članova benda, Kaluš, na jugu zemlje – predviđalo se da će najveću bitku voditi već evropski etablirani i vrlo popularni Italijan Mahmood, dvostruki laureat Sanrema, sa pesmom „Brividi“ u duetu sa kolegom Blancom, i tradicionalno snažna Švedska, u kojoj se seme pop muzike odavno primilo; očekivalo se da bi u borbu mogli da se, posle dužeg vremena, umešaju i Britanci (sada oslobođeni prezira koji im je sledovao u godinama nakon Bregzita) i Španci.
Ukrajina učestvuje od 2003. godine, kada je jedna PR agencija ubedila ukrajinski državni vrh da bi imidž zemlje mogao da se poboljša – i napravi preko potrebna razlika u odnosu na Moskvu – upravo muzikom. Već dogodine, Ukrajina je pobedila: Ruslana je sa „Wild Dances“ ujela za srce mnogoga poklonika Željka Joksimovića i ovdašnje muzike, pošto se te večeri činilo da „Lane moje“ ima velike šanse da ponovi uspeh grupe Riva i dovede Evrosong u Beograd.
Kada je 2005. održan festival u Kijevu, bilo je to svega nekoliko sedmica posle „Narandžaste revolucije“ i prvog signala da je ova velika zemlja spremna da krene na dugo putovanje na Zapad, a zahvaljujući Evrosongu, ukinute su i vize za turiste.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 12. maja
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
