Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio danas da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75%, ali se u pratećem saopštenju primećuje značajna promena u tonu naše centralne banke u odnosu na prethodni mesec.
Međugodišnja inflacija usporavala je na samom početku godine, spustivši se sa decembarskih 2,7% na januarskih 2,4% ali je u februaru blago ubrzala na 2,5%.
Utoliko ne čudi promena tona NBS. Dok je u februarskom saopštenju centralna banka akcenat stavljala na „popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i nisku uvoznu inflaciju“, najnoviji izveštaj donosi upozorenje na nove pretnje koje dolaze sa svetskih tržišta, pre svega zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku.
Strah od skoka cena goriva
Najveća razlika u stavovima NBS primećuje se u proceni rizika koji dolaze sa tržišta energenata.
U prethodnom, februarskom saopštenju NBS je o geopolitičkim dešavanjima govorila uopšteno, pominjući „povećanu volatilnost svetskih cena energenata“, dok martovsko saopštenje direktno prstom upire u „sukob na Bliskom istoku i njihov uticaj na rast svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda“.
Centralna banka sada ukazuje da je „razmere i trajanje ovog šoka na strani ponude teško predvideti“ i upozorava da će „značajan rast međunarodnih cena sirove nafte imati određenog uticaja i na kretanje cena naftnih derivata na domaćem tržištu“.
Promena očekivanja od vodećih centralnih banaka
Druga ključna tačka razilaženja dva saopštenja odnosi se na procenu poteza najmoćnijih svetskih finansijskih institucija, poput Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke.
Još u februaru, NBS je prenosila projekcije koje ukazuju na to da bi se „mogao očekivati nastavak smanjenja raspona referentne stope u narednom periodu“ od strane američkog FED-a.
U martovskom saopštenju se ističe da je sukob na Bliskom istoku dramatično povećao neizvesnost i suštinski „otežao procenu budućih odluka monetarnih politika Sistema federalnih rezervi (Fed-a) i Evropske centralne banke“.
Domaći izazovi
Osim globalnih potresa, centralna banka u svom najnovijem izveštaju identifikuje i unutrašnje probleme koji u februaru nisu toliko bili u fokusu.
Ekonomska aktivnost u Srbiji je početkom godine bila izložena „izazovima“, a NBS u februaru kao glavni uzrok navodi „smanjenu proizvodnju rafinerije nafte u Pančevu, što se odrazilo na pad industrijske proizvodnje u januaru“, što se u martovskom saopštenju pretvara u konstataciju da su efekti sankcija SAD za Naftnu industriju Srbije razlog zbog koga je privredni rast u poslednjem tromesečju prošle godine bio niži od planiranog, kao uostalom i rast BDP za čitavu 2025. godinu, koji je iznosio 2%.
NBS ipak i dalje očekuje pozitivan doprinos privrednom rastu u 2026. godine kroz investicije u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“.
Tagovi
