Još jednom je izmenjen Zakon o planiranju i izgradnji. Jubilarni deseti put od 2009. godine. U istom periodu, Ustavni sud je reagovao četiri puta, proglašavajući pojedine odredbe ovog zakona neustavnim. Šta je toliko kontroverzno u tom zakonu, kojim se u drugim zemalja uglavnom bave arhitekte, pripravnici i opštinski službenici, sa ambicijama arhivatora iz „Državnog posla“?
Pre desetak godina na javnoj diskusiji posvećenoj jednoj od brojnih izmena Zakona o planiranju i izgradnji postavio sam pitanje čemu služi građevinska dozvola. Predstavnik Ministarstva građevine me je prezrivo pogledao: „Ne razumem. Gradnja bez dozvole je krivično delo, bre, čoveče!“ „Da… to znam… više sam mislio…“ Voditeljka me je grubo prekinula: „Dobili ste odgovor. Imamo i druga, ozbiljnija pitanja.“ Jedan gospodin je pitao nešto o kablovima za vetroelektrane…
„Šta pitaš gluposti?! Pa da se namiri koalicioni partner“, dobacio je kolega koji je sedeo pored mene, i učinio da se osećam manje neprijatno što sam ispao glup u javnosti. Ipak, zabolelo je, pa sam poručio nekoliko knjiga iz inostranstva (na srpskom nema ništa) na tu temu, da se operem sam pred sobom. Gle čuda, prva poglavlja su posvećena upravo pitanjima čemu služi građevinska dozvola, zašto je inicijalno uvedena, da li ti razlozi i dalje stoje, koje su alternative, kuda dalje itd. Malo me je iznenadilo da je građevinska dozvola uvedena kao odraz potrebe investitora da se zaštite od države, odnosno potrebe projektanata i izvođača da se zaštite od pomahnitalih investitora nakon što građevinski inspektor utvrdi da već izgrađeni objekat ne zadovoljava neki paragraf nekog standarda o projektovanju ili građenju, i zabrani njegovu upotrebu. Ko bi rekao?! Ja sam imao utisak da je smisao da neko dobro izmaltretira investitora i projektanta, da shvate da život nije med i mleko, da ne ide u životu sve tako glatko kako su oni zamislili, da uvek ima neko jači… Nešto kao što se posle godinu dana ribanja toaleta i ljuštenja krompira u vojsci postaje pravi muškarac.
Razmišljam da na nekoj narednoj diskusiji o nekim novim izmenama zakona, za mesec ili dva, postavim isto pitanje. Neću. Bolje da idem kod notara da pokušam da ga ubedim da mi overi ugovor o prodaji stana koji se nalazi u zgradi za koju je izdata građevinska, ali ne i upotrebna dozvola. Kupcu ne smeta. Glupo je da budem prinuđen da ceo život provedem u istom stanu samo zato što SZ Polet 1973. godine nije premazao gelendere protivpožarnom bojom. Možda će da pokaže razumevanje za moj slučaj. Znam da je dobar čovek. I da voli viski.
