Rok nikad kraći, teren nikad veći, lokacija nikad dalja, poduhvat nikad ambiciozniji.
Sve kreće od sponzorskog ugovora kompanije MOZZART i snimanja reklame sa Tijanom Bošković uoči EP u Beogradu. Cilj je da se napravi multifunkcionalni teren u čast Tijane Bošković u njenoj Bileći. Rekonstruisao je Mozzart 88 terena širom Srbije u akciji „Sto terena za jednu igru“, ali nikada nije ovako nešto moralo da se radi tako brzo. Pa još u dalekoj Bileći na samom jugu Hercegovine i Republike Srpske.
Za gradić u kojem živi oko 8.000 duša se do pre par godina najčešće čulo po čuvenoj kasarni i školi rezervnih oficira čiji dril se prepričavao širom bivše Jugoslavije. A onda se praktično niotkud pojavila – ONA! I bacila odbojkašku planetu pod noge.
Iz grada u kojem je odbojkaški klub tek osnovan i čiji član je postala slučajno jer je pratila stariju sestru Dajanu na treninge. Od lokalnog ŽOK Hercegovac je strelovito krenula ka odbojkaškoj stratosferi. Ima 24 godine, a Srbiji i njenoj Bileći je već donela svetsko zlato, dva evropska zlata i jedno srebro, olimpijsko srebro i bronzu, redovno osvajajući priznanja MVP igračice i/ili najboljeg korektora. Sve to u najpopularnijem i najmasovnijem ženskom sportu na svetu. I jedinom u kojem su žene plaćenije više od muškaraca. Tamo gde su vam direktna konkurencija isključivo sportske velesile poput Amerike, Kine, Brazila, Rusije, Italije, Turske, Japana… Svi oni zavide Srbiji, Republici Srpskoj, Hercegovini i Bileći što imaju unikat kakav je Tijana Bošković.
A kada je neko svetska marka poput nje, onda zaslužuje i nešto po svetskim standardima. MOZZART je želeo da uradi nešto što nije uradio ranije. Tijana Bošković je prva odbojkašica kojoj je otvoren teren u njenu čast. Teren za koji je vežu posebne uspomene.
Oronuli teren smešten između zgrada u kojima je provela više od pola života. Na 50 metara od zgrade u kojoj živi, na po 20 metara od vrtića i osnovne škole u kojima je odrastala. Teren potpuno propao, neupotrebljiv za bilo kakav sport, obojen sivilom i beznađem…
„Ama jeste li vi sigurni da ćemo to stići? Malo je to vremena“, skeptični su momci iz lokalne uprave.
Ideja postoji, želja je tu, ali da li je izvodljivo? Krenula je akcija kakvu logistika u MOZZARTU ne pamti. Plan je da se pravi odbojkaški teren sa modernom podlogom. Iz dana u dan raste entuzijazam da se nešto posebno uradi i da se Tijana iznenadi. Plan se širi, pa se teren širi za košarku, fudbal, rukomet, naručuje se na stotine stolica, sprema se organizacioni spektakl.
Istina, vreme i daljina nisu saveznici. Ali jesu Bilećani. Uporni i tvrdoglavi, svesni kakav dragulj je iznikao iz njihovog kamena. Opština Bileća kojoj su zbog ogromnih nasleđenih dugovanja vezane ruke, ne može da se finansijski ispruži. Ali može onim što ima i vrednim rukama. Obećavaju da na njihov račun idu reflektori, video-nadzor, farbanje ograda i tribina. Retko gde ćete videti opštinske čelnike da farbaju ogradu, predsednika fudbalskog kluba da meša malter, opštinsku administraciju da zaduži lopatu… A celom pričom komanduju lokalni superheroji – „Čečeni“.
„Za radnu snagu ne brinite! Radiće se i po noći. Kada sam čuo za ovo pre dve nedelje, ne spavam kao čovek. Čim legnem, jedno oko mi se otvori da „pita“ šta bi se sve trebalo uraditi“, sejao je optimizam komandant „čečenske“ divne brigade „Miga“ Milidragović.
Prigradsko naselje kojem su nekada nadenuli ironičan nadimak Čečenija zbog nestašluka lokalnih mangupa, za 20 godina doživelo je zaokret od 180 stepeni i postalo najzdravije tkivo grada.
Rade razne vrste akcija na lokalu, između ostalog da organiziju Čečenija fest koji se održava već godinama i na kome je letos bilo oko 1.500-2.000 ljudi. Sav prihod ide u dobrotvorne svrhe…. Napravili su tako igralište u “Čečeniji” Beograd da ga se ne postidi. Sakupljaju pare za pomoć bolesnim sugrađanima. Prošle godine deci poklonili 550 novogodišnjih paketića. Naselje ima oko 300 stanovnika… Ovog leta, kad su čuli da Mozzart pravi teren Tijana Bošković u Bileći, prvi su priskočili da pomognu. Krečili, betonirali, dovozili bagere, čistilo, za dve nedelje učinili da teren izgleda kao u Njujorku… Bez trunke koristi za sebe, kao i uvek, sve volonterski, samo za lokal, za Bilećane…
Grupa volontera kojima ništa nije teško dolaze na teren da skidaju staru podlogu i ravnaju teren od jutra do mraka. Entuzijazam pršti na sve strane, svi rade besplatno zbog njihove Tijane i dece koja će na modernom terenu naslediti Tijanu. Bileća je na nogama, radi se i pod reflektorima.
„Ljudi, samo govorite šta treba! Ne valja nam obraz ako ovo ne bude tip-top. Moramo vas ispratiti šta god kažete“, uveravao je Aco Milidragović iz „čečenskog bataljona“.
Skida se zadatak po zadatak, teren počinje da blista, svakog dana je sve to lepše i lepše. Stižu i MOZZART majstori iz Srbije, stiže 1.200 kvadrata savremene podloge, koševi, golovi, mreže… I nešto što je bilo ruglo centra grada počinje da sjaji iz dana u dan.
Za to vreme u centrali MOZZARTA kreativne devojke iz korporativnog sektora smišljaju kako da se ceremonija dovede do maksimalnog spektakla. Vatrometi, baklje, konfete, ozvučenje, rasveta… Tijani iza leđa smo pričali sa njenom porodicom, prijateljima, saigračicama, birale su se slike iz detinjstva, pravile se video-poruke, miksovale se kompilacije gromovitih smečeva hercegovačke bombarderke. U danu kada Tijana igra finale u Beogradu, sve je spremno! Nameštena je i poslednja sitnica.
Tijanino je „samo“ da se dva dana posle finala pojavi u Bileći i da preseče vrpcu. Fenomenalna sinergija MOZZART tima, bilećkih vlasti, momaka iz „Čečenije“ i volontera iz lokalnih sportskih kolektiva namontirala je lepoticu od terena.
Dok uz bakljadu ulazi sa sestrom Dajanom pred krcate tribine i hiljade ljudi, a deca u histeriji uzvikuju njeno ime, Tijana Bošković u neverici gleda okolo. Iz prvog reda u nju gledaju otac, majka, sestra, brat, baba, deda, predsednik Odbojkaškog saveza Republike Srpske, lokalne vlasti. I što je najvažnije – hiljade Bilećana! Pola grada je došlo da pozdravi svoju šampionku. Nema igla gde da padne…
Teren su isprobali mladi fudbaleri, košarkaški, a vrhunac spektakla je bio revijalni meč tima koji je predvodila Tijana i sa druge strane njena sestra Dajana. Ulogu sudije je preuzeo tata Ljupko, a Dajana nije baš imala milosti za mlađu sestru i pobedila ju je u prvom meču na njenom terenu. Možda se tako i čeličila mlađa sestra…
A kada su krenule video-poruke na velikim ekranima, porodica Bošković je pustila suze… Tijana je i sama priznala kasnije da ne zna kako se suzdržala „iako uvek cmizdri u takvim momentima“.
Bileća je dobila spektakl kakav ne pamti, Tijana teren kakav nije niko iz sveta odbojke, deca igralište na kojem će moći da treniraju gomilu sportova, a MOZZART satisfakciju što je najboljoj odbojkašici sveta odao priznanje za sve radosti koje nam je donela. I još će da donosi!
Tagovi
zoran
Svaka čast za akciju.