Šetnja posle jela, kako se verovalo oduvek, pomaže da se um razbistri i da se poboljša varenje. Naučnici su takođe otkrili da šetnja od 15 minuta nakon obroka može da smanji nivo šećera u krvi, što pomaže u sprečavanju pojave komplikacija poput dijabetesa tipa 2. Ali ispostaviće se da čak i ako protegnete noge na samo nekoliko minuta to može da donese iste benefite kao i duža šetnja, piše Njujork tajms.
Istraživači su u meta-analizi objavljenoj u časopisu „Sportska medicina“ ispitali rezultate sedam studija, koje su poredile efekte sedenja, stajanja ili hodanja po zdravlje srca, uključujući i nivo insulina i šećera u krvi. Otkrili su da lagana šetnja nakon obroka, u intervalima od samo dva do pet minuta, ima značajan uticaj na ublažavanje nivoa šećera u krvi.
„Svaka mala stvar koju uradite imaće koristi, čak i ako je to mali korak“, rekao je dr Keršo Patel, preventivni kardiolog u Metodističkoj bolnici u Hjustonu.
Lagana Šetnja smanjuje NIvo šećera
U pet studija koje je ovaj rad procenjivao, nijedan od učesnika nije imao predijabetesno stanje ili dijabetes tipa 2. Preostale dve studije su ispitivale zdravlje osoba sa i bez takvih bolesti. Od učesnika je zatraženo da stoje ili šetaju dva do pet minuta svakih 20 do 30 minuta tokom celog dana.
Svih sedam studija je pokazalo da je samo nekoliko minuta šetnje laganog intenziteta nakon obroka bilo dovoljno da se značajno popravi nivo šećera u krvi, u poređenju sa sedenjem za stolom ili ležanjem na kauču. Kada su učesnici otišli u kratku šetnju, nivo šećera u krvi im je postepeno rastao i spuštao se.
Za osobe sa dijabetesom, izbegavanje naglog podizanja i spuštanja šećera u krvi je ključna stavka u držanju bolesti pod kontrolom. Takođe se smatra da nagli skokovi i padovi nivoa šećera u krvi mogu doprineti razvoju dijabetesa tipa 2. Stajanje je takođe pomoglo u snižavanju nivoa šećera u krvi, mada ne u meri kao što je lagana šetnja.
„Stajanje jeste imalo malu korist“, rekao je Ejdan Bafi, autor rada i u to vreme postdiplomac na Univerzitetu Limerik. Lagana šetnja je efikasnija zato što zahteva angažovanje mišića više nego stajanje i koristi gorivo iz hrane koja cirkuliše u većoj količini krvotokom. „Vaši mišići će apsorbovati deo tog viška glukoze“, kaže Džesi Inšospe, autorka knjige o balansiranju šećera u krvi.
„I dalje ste imali isti obrok, ali će njegov uticaj na vaše telo biti manje“.
Hodanje od 60 do 90 minuta je najbolje
Iako je lagana šetnja u bilo koje vreme dobra za vaše zdravlje, šetnja od 60 do 90 minuta nakon obroka može da bude posebno korisna za regulaciju skokova šećera u krvi, jer je to vreme kada nivo šećera u krvi obično dostiže vrhunac.
Bilo kakva kraća aktivnost koja će pokrenuti telo – tako što ćemo ustati – može da pomogne. To bi moglo i da dovede do drugih, postepenih promena u ishrani. „Čak i malo kretanje je vredno truda i može dovesti do merljivih promena“, kaže dr Jual Ešli, kardiolog sa Univerziteta Stenford.
Kratke šetnje su praktičnije tokom radnog dana
Kada je reč o dugom radnom danu, Bafi je primetio da je kratka šetnja od dva do tri minuta praktičnija tokom tih dana. Ljudi „neće ustati i trčati na traci ili trčati po kancelariji“, rekao je, ali bi mogli da popiju kafu ili čak prošetaju hodnikom.
Za one koji rade od kuće, predlaže šetnju oko bloka ili posle ručka. Što više normalizujemo mini-šetnje tokom radnog dana, rekao je Bafi, to će one biti izvodljivije.
Ako ne možete da odvojite tih nekoliko minuta za šetnju, rekao je dr Ešli, stajanje je taj drugi način koji treba koristiti.
Koristi od fizičke aktivnosti nikada nisu sve ili ništa, rekao je dr Patel, već postoje u kontinuumu. „To je postepeni efekat veće aktivnosti, boljeg zdravlja“, rekao je. „Svaki postepeni korak, svako postepeno ustajanje ili brza šetnja izgleda da ima koristi.“
Tagovi
