Burnout sindrom – from cream to scream

    Piše Ivana Milošević, Head of Media Analysis & Research, Kliping

    0
    Foto: Promo

    Svetska zdravstvena organizacija je stres na poslu odnosno burnout, kako to popularno zovu, još 2019. proglasila za poremećaj, a sve njene članice do kraja ove godine imaju obavezu da ovaj sindrom uvrste među zvanične zdravstvene dijagnoze.

    Analiza agencije „Kliping” od 2019. godine do maja 2022. godine pokazala je da je ovaj sindrom među prvima prepoznat u farmaceutskoj industriji, a pripadnicama lepšeg pola starosti od 25 do 40 godina preporučivali su proizvode za lice koji podstiču mehanizme kože na korekciju posledica stresnog lifestylea. Neretko su mediji pisali i o pojedincima koji su radili i do 80 sati nedeljno, odlično zarađivali, „sagoreli” i pronašli spas u prirodi, raznim tribinama i kampanjama za poboljšanje mentalnog zdravlja naročito zbog pandemije COVID-19, savetima, načinima prevencije burnout-a, kompanijama koje su uvele četvorodnevnu radnu nedelju, a nedavno smo bili svedoci da je održan i performans umetnice Dee Džanković u kome je učestvovalo preko stotinu žena koje su vrištale ispred različitih institucija u Beogradu. Najveći broj objava zabeležen je u septembru 2021. kada je objavljena studija koja je pokazala da je petina ispitanika u Srbiji potvrdila da se oseća više anksiozno nego pre pandemije COVID-19, dok je 60 odsto njih reklo da je imalo sindrom sagorevanja (burnout) ili bilo blizu njega.

    Svedoci smo da se o ovoj temi mnogo više piše u stranim medijima. Tako, britanski „Guardian” jedan od razloga povećanja „sagorevanja” vidi u tome što smo dozvolili da posao bude ono što je daje smisao našim životima.

    Važno je znati da burnout sindrom nije prehlada koja dolazi i prestaje za nekoliko dana. Kako bi prevazišli sve posledice svi oni koji misle da imaju simptome treba da potraže lekarsku pomoć zato što negativni efekti mogu da budu trajni i da se leče godinama. Medijsko istraživanje je pokazalo da smo od početnih krema za korekciju posledica stresnog stila života došli do vrištanja žena koje su htele da iskažu problem stanja mentalne, emocionalne i fizičke iscrpljenosti. Istovremeno, na medije treba apelovati da u fokusu priča budu i „obični” ljudi koji su prošli kroz sve to što sa sobom nosi sagorevanje na poslu jer je trenutno takva dominantna medijska slika da se sa ovim poremećajem bore visoko pozicionirani menadžeri koji sebi mogu da priušte da ostave svoj trenutni posao i svoj mir nađu u prirodi.