Budućnost prava na pristup informacijama u Srbiji

    0

    Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja umanjuju prava građana, a štite organe javne vlasti, zajednička poruka učesnika događaja

    Organizacija civilnog društva Partneri Srbija zajedno sa članovima Koalicije za slobodu pristupa informacijama organizovala je 10. juna 2021. godine javni događaj sa ciljem da se otvori šira javna debata o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

    Moderatorka događaja bila je Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija, a panelisti su bili: Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija, Pavle Dimitrijević iz organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Tanja Maksić iz medijske organizacije BIRN, i Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

    Na događaj su pozvani i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), koje je nadležno za proces izmena Zakona, kao i članovi radne grupe koja je izradila Nacrt Zakona o izmena i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali se nisu odazvali pozivu.

    Na samom početku, moderatorka događaja Ana Toskić Cvetinović podsetila je da proces izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja traje duže od tri godine, a da je obaveza izmene ovog Zakona predviđena Akcionim planom za poglavlje 23, Akcionim planom inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu, strategijom reforme javne uprave, Akcionim planom za sprovođenje medijske strategije,  i dr. Ukazala je da je ovaj proces posle pauze od godinu dana nastavljen u januaru ove godine, formiranjem nove radne grupe od strane MDULS koja je imala zadatak da izradi nacrt zakona. Podsetila je da su usastavu radne grupe bili isključivo predstavnici organa vlasti, dakle obveznika zakona, kao i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, te da nije bilo predstavnika medija, akademske zajednice i civilnog sektora,te da su tek nakon reakcije Nacionalnog konventa za Evropsku uniju i Koalicije za slobodu pristupa informacijama, nakon koje je usledila intervencije premijerke Ane Brnabić, predstavnici sektora uključeni u rad radne grupe, ali bez mogućnosti da glasaju o predlozima koji će ući u tekst Nacrta.

    U svojim uvodnim obraćanjima većina panelista konstatovala je da predloženi Nacrt bitno umanjuje dostignuti nivo prava javnosti da zna, a da istovremeno ne adresira probleme uočene tokom godina primene Zakona.

    Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija u svom uvodnom izlaganju predstavio je koje su to odredbe za koje Koalicija za slobodu pristupa informacijama smatra da su posebno štetne, a koje su detaljno predstavljene u dokumentu Crvene linije.

    Prema njegovom mišljenju, ako se Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja menja da bi se popravio, te da bi se rešili neki problemi iz prakse, a to piše i u različitim akcionim planovima u kojima se spominje Zakon, onda ni jedna njegova odredba ne bi smela da se kvari, što se sada upravo dešava.

    Posebno je istakao da je štetno izuzimanje verskih zajednica i političkih stranaka iz kruga obveznika Zakona, kao i uključivanje Narodne banke Srbije u krug obveznika protiv kojih ne može biti izjavljena žalba Povereniku u slučaju nedostavljanja informacija. Takođe, sporno je to što predviđeni Nacrt sada sadrži 9 mogućih osnova za ograničenje prava na pristup informacijama dok je prethodni sadržao samo 5, što ukazuje na umanjenje prava građana u oblasti prava na pristup informacijama.

    Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA se osvrnuo na značaj predloženih izmena Zakona po građane i građanski aktivizam. On je u svom izlaganju konstatovao da izmene ovog Zakona utiču na sudbine i prava svih građana Srbije, te da je utisak da izmene idu u korist organa javne vlasti, a na štetu prava građana.

    Tanja Maksić iz BIRN-a je istakla da smo opet smo u situaciji da moramo da branimo već stečena prava, te je naglasila da je ovaj Zakon neizmerno važan alat za rad medija i da svaki put kada organ javne vlasti uskrati informacije novinaru uskraćeno je pravo javnosti da nešto sazna.

    Poverenik Milan Marinović istakao je da nije dobro što MDULS kao predlagač Nacrta nije organizovao javnu debatu, poput ove, organizovane od strane Koalicije za slobodu pristupa informacijama, te da se slaže sa Crvenim linijama koje su iznete od strane predstavnika civilnog sektora. Kao ključno je istakao problem neizvršenja rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, i izostanak reakcije Vlade u slučajevima u kojima bi trebalo da obezbedi izvršenje rešenja Poverenika. Kao pozitivno rešenje koje se uvodi Nacrtom istakao je mogućnost da Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izdaje prekršajne naloge onim organima javne vlasti koji ne postupe po zahtevu tražioca u zakonskom roku.

    U vezi sa nadzorom nad Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je prepoznat kao jedan od ključnih problema u primeni Zakona, a koji je poveren Upravnom inspektoratu (MDULS), koji svoja ovlašćenja nedovoljno sprovodi, istakao je da se slaže sa inicijativom civilnog sektora da nadzor sprovodi Poverenik, ali da za ovo rešenje očigledno nije bilo dovoljno političke volje. 

    Tokom diskusije učesnici panela pokrenuli su još niz važnih spornih pitanja u vezi sa Nacrtom zakona, između ostalog:

    Mirko Popović iz ekološke organizacije RERI, naglasio je kao posebno sporno novo ograničenje koje se odnosi na informacije u vezi sa zaštitom životne sredine i istakao da ako je namera bila da se Zakon uskladi sa ekološkim direktivama i konvencijama na koje se obavezala RS, ovako definisano ograničenje nije u skladu sa tom svrhom, jer ovi međunarodni dokumenti imaju za svrhu da se informacije o životnoj sredini  učine dostupnim u najvećoj mogućoj meri.

    Rodoljub Šabić, advokat i bivši Poverenik, istakao je da činjenica da je broj ograničenja od prava na pristup informacijama od javnog značaja povećan govori ili da su nova ograničenja neustavna, jer se njima umanjuje dostignuti nivo prava, što je protivno Ustavu RS, ili da su nepotrebna, jer su ti potencijalno suprotstavljeni interesi pravu na informacije već zaštićeni kroz postojeća ograničenja.

    Nekoliko učesnika se osvrnulo i na pitanje određivanja ko je odgovoran u organu javne vlasti u situacijama kada organ ne postupi po zahtevu tražioca informacija.  Istaknuto je da predloženo rešenje po kojem to može biti i rukovodilac organa ili ovlašćeno lice u organu javne vlasti koje postupa po zahtevima za pristup informacijama štetno, jer u praksi odluku o tome da li će se informacija dostaviti donosi nadređeni odnosno rukovodilac organa vlasti.

    Na kraju, Ana Toskić Cvetinović pozvala je sve zainteresovane da se aktivno uključe u proces javne rasprave o Zakonu, i dostave svoje primedbe i komentare na Nacrt Zakona do 16. juna Minstarstvu državne uprave i lokalne samouprave.