“Budi spreman da sutra potpišeš ugovor”: Kako je Duda Ivković pregovarao sa Denver Nagetsima

0
LOUISA GOULIAMAKI / AFP / Profimedia

Našli smo se na jednoj zajedničkoj večeri u Njujorku. Pošalju oni meni i kartu za prvu klasu, a nisam tako inače putovao. I dolazi Kiki Vandevej, generalni menadžer Denvera u to vreme i sa mnom Bil Dafi, jedan moćni menadžer.

To je bilo sve samo ne zajednička večera.

Voleo sam inače da igram karte, preferans naročito, a poker ponekad.

Ali nisam voleo prljave karte. Znao sam da prepoznam to.

Miloša Milutinovića, koji je verovatno bio najveći talenat kad smo bili velesila u fudbalu, ovde na Krstu su uhvatili mangupi “u makaze”, i da on i sat, i sve što ima, a na kraju mu uzmu i zimac, zimski kaput. I tad je dobio onu upalu pluća.

Sve to u Njujorku je ličilo na „umakazivanje”.

Poveo Vandevej nekoliko trenera skauta, koji su mi stalno postavljali pitanja, direktno iz košarke. Šta ako je tajm-aut na tri sekunde, kako bih reagovao u odbrani, kako u napadu.

Kad smo završili, meni Bil Dafi kaže: “Budi spreman da sutra potpišeš ugovor.”

Ja sam njima rekao da znam da kao trener ne mogu ovde da reagujem kao što reagujem u Evropi, i ja ne postavljam nikakve velike uslove. Tražio sam da u prvoj godini to bude srednja plata, da bude ugovor na tri godine, a da bih ušao u kompletan sistem da prve godine budem savetnik, a druge dve glavni trener. Sve je to bilo dogovoreno.

Međutim, Denver i fudbalski klub iz LA vodile su neke dve sestre i rekli su mi da je sad odmor i da treba da se srede neki detalji.

Rekao sam: “Vodite računa, ja sam u Nici zakazao sastanak sa ljudima iz CSKA.”

Bio sam siguran, pošto mi je ovaj rekao da budem spreman da potpišem ugovor.

Nisam hteo da ih zivkam telefonom. Onog momenta kada sam u Nici potpisao da idem u CSKA, nije prošlo par dana, kad se javljaju da pošalju kartu da dođem u Ameriku na predstavljanje.

Ja im kažem: “Ljudi, izvinite, ali ja sam potpisao ugovor sa CSKA.” Verujem, znajući Ruse, koliko sam ih upoznao za pet godina rada tamo, da sam im rekao da mi je ovo životna šansa i da želim da idem, da bismo mogli da se dogovorimo. Međutim, ispoštovao sam dogovor i taj svoj potpis.

Kada se prave poređenja u načinu rada, zaista deluje da tamo može da se uživa u poslu. Ali nisam se nikada pokajao.

Osetio sam tu atmosferu, ali NBA nije bio tad u ovolikom zamahu kao sada.