“Brinuo sam za oca u hrvatskoj vojsci i za rodbinu sa druge strane”: Sećanje srpskog predstavnika u hrvatskoj vladi na Oluju…

0
Ilustracija: Profimedia

“Kao član Vlade, Srbin iz Hrvatske, svestan opterećenja ratnog nasleđa u društvu koje osećaju Srbi u Hrvatskoj, ali ne samo oni, nego i svi građani Republike Hrvatske, moram razmišljati racionalno i odgovorno, te pokušati da doprinesem boljem društvu i građenju kulture mira”, poručio je potpredsednik Vlade Hrvatske i član SSDS Boris Milošević nakon objave da će prisustvovati proslavi 25. godišnjice operacije Oluja.

On je na svojoj Fejsbuk stranici objavio “Priču jednog Srbina iz Hrvatske” i objasnio svoju odluku, koja je izazvala podeljena mišljenja i komentare u srpskoj i hrvatskoj javnosti. 

“Nije mi bilo lako doneti ovu odluku, kako zbog privatne porodične tragedije, tako zbog svih onih Srba koji su u ‘Oluji’ nekog izgubili, onih koji su u izbeglištvu kao i onih koji su se vratili, iako im je proces povratka opstruiran. Sudbinu tih ljudi dobro znam jer skoro ceo profesionalni i politički staž, proteklih 18 godina, pomažem u rešavanju njihovih problema”, naveo je Milošević.

Ističe kako se, prethodnih dana, dok je razmišljao šta da učni, prisetio svog doživljaja “Oluje” i lične, porodične tragedije.

“Samu Oluju sam dočekao u rodnom Šibeniku, brinući tih dana za oca koji je bio mobilizovan kao hrvatski vojnik, za svoje prijatelje koji su bili u Hrvatskoj vojsci, kao i za rodbinu koja je bila na drugoj strani. Zahvaljivao sam tih dana Bogu što se otac vratio živ i zdrav i što su svi koje sam poznavao bili dobro”, piše Milošević. 

Nakon što mu je otac demobilisan, odlazili sam, kako navodi, u selo Bribirske Mostine, gde je, kako ističe “svedočio pljački napuštenih srpskih kuća”. 

“Obilazili smo babu, očevu majku koja je ostala nakon Oluje tamo da živi. Nije htela napuštati svoju kuću, nije htela da pođe ni kod nas u Šibenik”, podseća se na to vreme Milošević, navodeći da je početkom septembra otišao u Rijeku zbog fakultetskih obaveza. 

“Sedmog septembra kasno popodne nazvala me sestra. Išla je s tatom obići babu. Našli su je mrtvu, bila je ubijena vatrenim oružjem iz neposredne blizine. Ubica je pronađen slučajno zbog vlastitog bahaćenja, smatrajući da niko neće istraživati ubistvo “četnikuše”, kako je sam rekao. Osuđen je na 7,5 godina, da bi izašao za 3,5 godine, nakon što je dobio predsednikovo pomilovanje”, navodi Milošević, nagašavajući kako je mu je upravo zbog te tragedije bilo još teže da donese odluku. 

“S teretom ove porodične tragedije, pa i kroz bol mog pokojnog oca, odluku da idem na obeležavanje Oluje u Knin mi je bilo još teže doneti. Meni, koji sam dobio uverenje o državljanstvu tek nakon ‘Oluje’, iako sam rođen i ceo život živeo u Šibeniku”, objasnio je Milošević.

“U Knin idem otvorenog srca, iskreno, s nadom da ova Vlada može napraviti taj tako važan korak, korak prema budućnosti, boljem društvu, društvu razumevanja, poštovanja i tolerancije i da možemo izaći iz rovova u kojima smo ukopani. Nakon 25 godina potrebno je prestati s mržnjom, prestati s ratom”, poručio je jedan od političkih čelnika srpske zajednice u Hrvatskoj.

On je ocenio i da “rat za mnoge u društvu, nažalost, nije gotov”, i da to “najbolje znaju djca srpske nacionalnosti koja u svojim školama moraju da trpe stigmu zbog nečeg s čime ni njihovi roditelji nemaju veze, i koja moraju osećati krivicu samo zato što su Srbi”. 

“Baš kao što je to osećala moja generacija tokom i nakon rata. Idem, jer želim olakšati njihovu budućnost. Idem jer mislim da je sazreo trenutak da politika razumevanja i poštovanja drugog pobedi politiku mržnje”. naglasio je Milošević. 

On je ocenio i da “Oluja” nije samo vojno-policijska akcija, već i “golema kolektivna trauma”. 

“Za Hrvate je ona simbol početka dugo žuđenog mira i prestanka okupacije, za Srbe je ona trauma početka novog egzodusa, stradanja, straha, neizvesnosti i nemogućnosti povratka u svoje domove”, navodi Milošević, naglašavajući kako je svestan da njegov dolazak u Knin “neće kod većine promeniti dva različita pogleda na ‘Oluju'”. 

On naglašava kako je voljan da prihvati svaki gest koj “ide ka tome da zajedničkom tolerancijom i uvažavanjem sami sebe potvrdimo kao demokratsko društvo koje može ostvariti suživot i prosperitet, bez obzira na svaku razliku, pa tako i onu u tumačenju zajedničke istorije”. 

“Od mog odlaska u Knin, puno je važnije graditi atmosferu pomirenja i dijaloga u kojem kao društvo moramo priznati i prihvatiti sve žrtve, bez obzira na nacionalnost”, istakao je Milošević u svom pismu objavljenom na Fejsbuku. 

Njegovu objavu je za kratko vreme videlo, podelilo i komentarisalo nekoliko stotina ljudi na toj društvenoj mreži, a izazvala je oprečna mišljenja, uz pretežne komentare podrške Miloševićevoj odluci.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime