“Bradati momak, koji ne pere redovno kosu, došao je u Ameriku sa dve male torbe i osvojio svet”

Iako je dolazak u Ameriku predstavljao istinski kulturološki šok za Divca, verodostojno naslikan pričom o čokoladi, lako se prilagodio i na terenu je izgledao kao da je tu duže vreme. “Čoveče, ti si tako brzo osvojio Los Anđeles, svojom ličnošću i osmehom. Svojom posebnošću", rekao mu je Medžik Džonson

0
Foto: Profimedia

Vlade Divac je novi “stanovnik” Kuće slavnih u Springfildu. Čini se da se legenda Sakramento Kingsa, jugoslovenske i srpske košarke neće teško uklopiti u društvo najvećih. Njegovo ime tu pripada, iako na počecima u NBA ligi nije tako izgledalo.

U filmu “Jednom braća”, legendarni generalni menadžer, a pre toga igrač i trener Los Anđeles Lejkersa Džeri Vest, prisetio se Divčevog dolaska u Sjedinjene Države.

“Kada sam otišao na aerodrom da ga pokupim video sam momka sa dve male torbe i prvo mi je kroz glavu prošlo – o moj Bože. Video sam momka koji nije baš dobro održavan, ako biste tada pogledali Vlada videli biste da ne pere kosu baš redovno”, prisetio se uz osmeh Vest.

“Pokušao sam da pričam sa njim i posle nekoliko sekundi shvatio da on ne zna ni reč engleskog. Ipak, njegov osvajajući osmeh i dobrodušnost širili su toplotu i stvarali osećaj da nekog koga poznajete jedan minut znate čitavog života”, dodaje Vest.

Jedna od scena filma prikazuje Divca, kako u dvorištu hotela u kom je proveo svoje prve mesece u Los Anđelesu razgovara sa Medžikom Džonsonom i pretresa lepa sećanja iz prošlosti.

“Kako si samo umeo da me izludiš ponavljanjem jedne iste rečenice – želim samo koka-kolu i hamburger. Samo si to umeo da naručiš”, prepričao je Medžik, uz širok osmeh.

Kada ga je Divac podsetio kako su tekle prve nedelje zajedničkog rada na Havajima, Medžik se ponovo razveselio.

“Bilo je vrlo zabavno jer smo imali neverovatnog, visokog momka, koji je sve vreme bio van ravnoteže. Sećam se kad si se postavljao, podizao bi ruku u vis i čim bi te neko malo gurnuo izgubio bi ravnotežu”.

Vest se takođe setio tih detalja.

“Gledao sam ga i prvi utisak je bio – možeš da igraš čvršće. Nije bio najnadareniji atleta, međutim, imao je bistar um i igračku veštinu. Ako biste mu nešto jednom pokazali, on to ne bi zaboravio nikada”, objasnio je tadašnji generalni menadžer Lejkersa.

Prvi meseci predstavljali su i svojevrsni kulturološki šok za Divca.

Pričajući o čokoladi on je definisao čitav društveni kontekst u kom se našao i promenu kojoj se bilo lako prilagoditi.

“Kada u Jugoslaviji želite da kupite čokoladu, odete u prodavnicu i to i uradite. U Americi postoji čokolada sa ovim, čokolada sa onim, bela čokolada, tamna čokolada, sve vrste čokolade. To je bilo vrlo zabavno”, prepričao je Divac.

Međutim, kada je počela njegova prva sezona, izgledalo je da je tu već duže vreme.

Neki arhivski snimci prikazuju kako saigrači bodre srpskog košarkaša koji dodaje lopte, udara rampe, zakucava.

“Igrao je tako lako. Njegove ruke bile su kao paukova mreža”, objasnio je Vest.

Kako je taj bradati mladić, čudnog imena i prezimena dospeo u centar zbivanja, njegova specifičnost – slabo znanje engleskog jezika – postala je atrakcija.

Tako je došao u situaciju da zajedno sa Medžikom snima reklame za proizvode kojima se ranije divio. Tokom jednog snimanja, današnji generalni menadžer Lejkersa rekao je zanimljivu rečenicu:

“Čovek zarađuje jer ne govori engleski…”

Prošle su godine, Divac je naučio engleski jezik, a NBA karavan naučio je sve o Divcu.

“Kada shvatiš šta si postigao, do kog nivoa si došao i sa kim deliš Kuću slavnih, osećaj je neverovatan”, rekao je Divac na konferenciji nakon utakmice Kingsa protiv Nju Orleansa.

Prisetio se generalni menadžer Sakramenta odakle je krenuo, razgovora sa roditeljima i bratom kada je imao 14 godina i kada je donosio odluku da ode od kuće i počne da živi svoje snove. Snove o košarci.

Ulaskom u Kuću slavnih, svi snovi su ostvareni, a kao lajtmotiv Divčeve NBA priče, provejava jedna rečenica koju je Medžik Džonson izgovorio u pomenutom filmu.

“Čoveče, ti si tako brzo osvoji Los Anđeles, svojom ličnošću i osmehom. Svojom posebnošću.”