Magazin

Botoks: Otrov koji leči sve

Zorica Markovic

5. aprila 2019. 0

Postoje oni trenuci kad pomislite kako je botoks ušao na velika vrata u Holivud, da je izgledalo da će se točiti kao šampanjac i ubrizgavati kao samopomoć na žurkama. Ovo drugo je bliže istini jer je botoks jedna od najvažnijih stavki u kozmetičko-estetskoj industriji. Zanimljivo je da botoks, taj otrov koji mi ljudi ubrizgavamo dobrovoljno da bismo izgledali bolje, može da učini i da se osećamo bolje. Ne, ne zbog toga što ispravlja bore, već i zbog toga što ga pojedini psihijatri koriste za lečenje ozbiljnih depresija.

To je možda čudna preporuka, ali nije neosnovana. Doktor Norman Rozental, profesor na Univerzitetu Džordžtaun i dr Erik Finci, njegov asistent, dokazali su 2014. godine da se oni sa dijagnostikovanom depresijom posle šest nedelja od ubrizgavanja botoksa, osećaju se mnogo bolje. Ali ta upotreba još nije postala mejnstrim.

Iako nije odobren za lečenje depresije, to ne sprečava lekare, one američke bar, da ga prepisuju za različita stanja (pogledaj tabelu). Ali, upravo zahvaljujući toj „nedozvoljenoj“ upotrebi, danas je poznato da botoks ne služi samo da se ispegla lice do neprepoznatljivosti. Upotreba botoksa eksplodirala je onda kada su pacijenti kojima je davan botoks, počeli da prijavljuju prestanak glavobolja ili bolje raspoloženje ili prestanak tremora.

Da krenemo redom.

Botoks se danas upotrebljava za mnogo toga i njegova upotreba se širi: za migrene, slabost bešike, hladne ruke, pa i za opasno stanje atrijalne fibrilacije ili poremećaja srčanog ritma koji se javlja posle operacije srca. Stvar je u tome što je primena botoksa još neistražena. Recimo, postoje oni koji su počeli da ga koriste iz očaja kod cerebralne paralize, ali i za tremor ruku.

Botoks je neurotoksin koji se dobija iz bakterije Clostridium botulinum. Kada biste pojeli hranu kontaminiranu tom bakterijom, to bi moglo da dovede do paralize i smrti. Ali, kada se daje strogo kontrolisano dozirano, on blokira signale između nerava i mišića, i samim tim ih relaksira. Tako deluje i na bore: kad se „blokira“ mišić koji okružuje „fine linije“, on se onda sve manje pomera, i samim tim i linijice bivaju sve manje vidljive. Zato je i američka Agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila upotrebu botoksa kod loše bešike: on sprečava da se pomera hiperaktivni mišić koji stvara osećaj kod pacijenata da im se piški, iako baš i ne.

Kuća koja pravi botoks, Allegran, ostvarila je globalni prihod od 2,45 milijarde dolara samo 2015. godine, od čega je polovina ostvarena kroz medicinske a ne kozmetičke tretmane. U ovim slučajevima, kako to objašnjava Min Dong, istraživač sa Harvardske medicinske škole, lekari su oni koji su prvi počeli da koriste botoks u sasvim nove svrhe jer su shvatili ogroman potencijal leka. Sve to, ipak, nije bez rizika, iako je u malim dozama i kada ga aplikuju profesionalci botoks bezbedan.

Prva upotreba botoksa nije bila u kozmetičke svrhe. Sedamdesetih godina, oftalmolog dr Alan B. Skot počeo je da proučava toksin kao terapiju za one sa „ukrštenim“ očima ili stručno, sa strabizmom. Ispostavilo se da botoks i te kako deluje i da mu treba dati naziv „oculinum“. Godine 1989. odobren je za upotrebu kod strabizma i abnormalnog spazma tj. grča oka. Dve godine kasnije, kompanija Allegran, koja se primarno bavila prodajom kontaktnih sočiva i veštačkih suza, nanjušila je zaradu i kupila ga, promenivši mu naziv u „botox“. Njihova računica bila je jasna: oko četiri odsto populacije ima strabizam, i očekivano je da zarade ogroman novac, tačnije trinaest miliona do 1991. godine, kao što se dogodilo. Mnogo toga se menja 1998. dolaskom Dejvida Pjota na mesto CEO Allegrana i pokretanjem brojnih ozbiljnih studija. Pet godina kasnije, botoks je odobren za peglanje bora između očiju — a godinu dana ranije i za one sitnije — za one vertikalne između obrva, koje kreću ka korenu nosa, zbog kojih svako izgleda namršteno i starije. Sve je eksplodiralo početkom novog milenijuma i do danas je ubrizgavanje botoksa skočilo za 759 procenata! Botoks je postao kulturološki fenomen, a ušao je i u seriju „Simpsonovi“. Danas su šefovi shvatili da je botoks zlatna koka u oblasti medicine, jer prilično dobro „radi“.

Kada se ne dozira kako treba i ne koristi kako treba, može da izazove zamućen vid, da napravi problem kod gutanja i još gore od toga. Pre izvesnog vremena, oko 30 ljudi je hospitalizovano u Ohaju, jedna osoba je umrla, jer se ispostavilo da je salata koju su jeli na jednom događaju bila kontaminirana bakterijom. Zbog njegove moći i toksičnosti, neke zemlje ga razvijaju kao potencijalno biooružje.

„Fascinantno je da je to najotrovnija supstanca poznata čoveku i da je istovremeno najkorisniji toksin u medicini u ovom trenutku“, kaže Min Dong. Iako je svima jasno kako on funkcioniše kod „blokiranja“ mišića, nikome nije jasno kako, recimo, deluje na migrenu. To je i trik, jer mi ni danas, pre svega, ne znamo zbog čega se i javljaju ozbiljne glavobolje. Dugo je trebalo da doktori shvate gde i kada dati injekcije — a daju se preventivno — pre nego što je počela upotreba kod glavobolja. Danas, za prevenciju migrene, pacijent dobija 31 injekciju na različitim tačkama vrata i glave, a efekat traje od tri do šest meseci, u zavisnosti od stanja, pa, kao i kod bora, zar ne? Bila je to zaista srećna slučajnost da se otkrije kako botoks deluje kod migrena, recimo. Sve polazne tačke otkrića kreću od plastičnih hirurga sa Beverli Hilsa i njihovih razgovora sa „pacijentima“ i već pomenutim prijavljivanjem poboljšanja različitog stanja. Evropski doktori su otkrili, na primer, da se pacijenti manje znoje kada dobijaju botoks za spazme lica. „To je bila puka slučajnost“, kaže dr Mičel Brin, potpredsednik razvojnog odeljenja u Allegranu.

„U mom tridesetogodišnjem iskustvu u medicini, primena botoksa je jedan od najupečatljivijih načina lečenja koje sam videla“, govori dr Linda Brubejker, dekar sa Medicinske škole Univerziteta Čikago. Njene pacijentkinje sa slabom bešikom prijavljivale su smanjenje sa pet na tri „popuštanja“ urina dnevno, što je ogroman korak za njih.

Nije moglo bez kontroverzi koje prate botoks od početka zbog samog Holivuda. Ovoga puta, u medicini, kompanija je platila šest stotina miliona dolara 2010. godine zbog promocije botoksa u svrhe za koje nije odobren u tom trenutku i zbog toga što je to radila bez svesti, ili još gore, ignorišući moguće posledice. Stvar je u tome da svi lekovi prolaze kroz ozbiljne kliničke studije pre nego što se preporuče i s botoksom nije moglo da bude drugačije. Ali to nije sprečilo lekare da ga koriste za mnogo toga. U kompaniji kažu da je to bio mali trošak da bi se dobio kasnije mir za dalja proučavanja botoksa.

Stvar sa botoksom je što on ne deluje samo lokalno. Ispitivanja na pacovima pokazala su da je botoks ubrizgan u mišić, pronađen i u moždanim ćelijama. Kod miševa kada bi bio ubrizgan u jednu stranu mozga, bio bi pronađen i u drugoj. To znači da botoks ima pristup nervnom sistemu u celini i mozgu uopšte. „Botoks možda funkcioniše na potpuno drugačiji način nego što mislimo“, rekao je dr Edvin Čepmen sa Univerziteta Viskonsin-Medison.

To kako utiče na depresiju ima možda delimično veze i sa teorijom da izraz našeg lica može da utiče na naše raspoloženje. To znači, ako se smeškate, onda će mozak shvatiti da ne treba da bude toliko zabrinut, i obrnuto, u mozak se šalje poruka da se raspoloženje menja. Psihoterapeut dr Norman Rozental kaže da mu je suicidalan pacijent kojeg je nagovorio da ubrizga botoks, u čelo i između obrva, nekoliko dana kasnije, poslao mejl zahvalnosti. Konačno, pacijent se osećao mnogo, mnogo bolje. Možda je zbog botoksa.

Brojevi

Za 28 godina, koliko je botoks u upotrebi, njegova popularnost raste, kao i mogućnost primene.

12,2 milijarde

doza botoksa ubrizgano je u poslednjih četvrt veka

800

patenata prijavila je kompanija Allegran za već postojeće i potencijalne upotrebe botoksa

Odobrena upotreba

za uklanjanje bora

strabizam

spazam očiju

spazam vrata ili cervical dystonia

prekomerno znojenje