Borelj: Evropljani rade na scenariju veoma razornog konvencionalnog rata s Rusijom

Poruka Borelja se poklopila sa dogovorom vođa Francuske, Nemačke i Poljske da nastave da snažno pomažu Ukrajini u ratu s Rusijom sa ciljem da nikada ne dozvole Rusiji da pobedi i da podrže Ukrajince do kraja.

Jer, „to je snaga za nas, naše narode, našu bezbednost i našu Evropu“, kako je to rekao francuski predsednik Emanuel Makron.

Mediji, analitičari, a delom i politički prvaci u EU istovremeno priznaju da u Evropi nema potpunog jedinstva naročito oko toga da li Kijevu, pored bitne municije, dati i oružje dalekog dometa koje bi rat moglo preokrenuti u poguban direktan sukob Zapada s Rusijom.

Letonija je uvela sistem „totalne odbrane“, a njen predsednik Edgar Linkevičs kaže da „treba uništiti Rusiju“.

Dogovor vođa Francuske, Nemačke i Poljske ocenjen je, međutim, kao obezbeđenje ukrajinskoj vojsci „municije za artiljeriju dugog dometa da se ne dozvoli pobeda Rusije“.

Ova obnovljena „Vajmarska trojka“ vođa tri zemlje, Šolca, Makrona i poljskog premijera Donalda Tuska, ipak ne ide tako daleko da predvidi upućivanje NATO trupa u sukob Ukrajina-Rusija, što je pomenuo Makron, a za šta je slovački premijer Robert Fico izjavio da na mu na tu pomisao „kreće jeza niz kičmu“.

Šef italijanske diplomatije Antonio Tajani je to odlučno odbacio, rekavši da „mi nismo u ratu s Rusijom…nikad se o tome nije govorilo u NATO i ne razume se zašto treba govoriti o scenariju s krajnje opasnim posledicama, uključujući treći svetski rat“.

Za Makrona francuski mediji i komentatori navode da se iznenađujuće od „goluba“ i zagovornika pregovora o miru s Rusijom, preobratio u „ratnog jastreba“ jer je ponovo natuknuo mogućnost upućivanja vojnika NATO u Ukrajinu.

Opšta je, ipak, ocena da su stavovi dve, za funkcionalnu EU bitne zemlje, Francuske i Nemačke, i dalje različiti ili suprotstavljeni ne samo oko toga kakvu ulogu Evropa treba da ima u ukrajinsko-ruskom sukobu, već i oko unutrašnjih pitanja EU.

Nemački kancelar Olaf Šolc, uprkos pritisku, ne odustaje od stava da Berlin neće isporučiti Kijevu opasno ubojite nemačke krstareće rakete Taurus koje mogu doseći dubinu ruske teritorije, uključujući Krim i tamošnji bitni most.

Ugledni nemački analitičar Volfgang Munšau objašnjava da će kancelar Šolc nastaviti da podržava Ukrajinu dostavom municije i oružja protivvazdušne odbrane, kao i novcem.

„Ali Šolc se“, ukazuje on, „bitno razlikuje od svojih zapadnih saveznika u suštinskom stavu, a to je da bi on bio mnogo srećniji da dođe do rešenja kojim bi se rat okončao na sadašnjim linijama sukoba“, što je za Kijev, baltske zemlje, Poljsku i SAD apsolutno neprihvatljivo.

Borelj, koji u svojim izlaganjima svakako računa s mišljenjem većine članica EU, je na Džordžtaun univerzitetu objasnio da je rat u Ukrajini ušao u novu fazu.

„Rusiji je potrebno“, kazao je visoki zvaničnik EU, „da ne izgubi da bi pobedila, dok je Ukrajini nužno da pobedi da ne bi izgubila“.

Po mišljenju Borelja, „Putinu su ruski životi jeftini, dok Ukrajina nema niti sredstava, niti želi da žrtvuje veliki broj svojih stanovnika“.

On napominje da ratni sukob postepeno ide u korist Rusije koja je ojačala odbrambene položaje, koristi nadmoć u municiji, ljudstvu, dronovima i elektronskom ratu i smatra da dobija u ratu iscrpljivanja, pa nema zato ni izgleda da se krene u mirovne pregovore, osim da se Ukrajina preda.

Borelj ukazuje i na to da iako su saglasni da je Rusija ogromna pretnja Evropi, njihovi pogledi na to kako da se suprotstave toj pretnji su daleko manje jedinstveni.

Njegovo izlaganje u Njujorku je sadržalo i upozorenje da bi evropske saveznike jako pogodilo i uzdrmalo ako bi u novembru na američkim predsedničkim izborima pobedio Donald Tramp koji poručuje da će bitno umanjiti američku odbrambenu podršku Evropi i da želi da zaustavi rat u Ukrajini, makar to značilo pobedu Rusije.

Šolc strahuje da u takvoj situaciji Evropa ne može sama da se suprotstavi Rusiji, da otud ne treba, raketama Taurus, pored ostalog, već otvarati vrata udarima na dubinu ruske teritorije.

Makron izgleda smatra da baš zato tu treba ostaviti bar „strategijsku dvosmislenost „kad je reč o upućivanju NATO trupa u Ukrajinu.