I posle završetka pandemije, sve više zaposlenih želi da radi od kuće. To je razumljivo jer, štedi vreme, spasava nas borbe sa javnim prevozom i gužvi u saobraćaju, i najbitnije: omogućava bolji balas između posla i privatnog života.
U proseku se 72 minuta uštedi dnevno, a dve nedelje godišnje ako se radi na daljinu, prema analizi Nikolasa Blua sa Stanforda.
Prema Galupovoj anketi zaposleni navode da se osećaju najproduktivnije kada rade od kuće, a neki od njih bi pristali čak i na smanjenje plate u korist ove privilegije.
Kada radite od kuće možete da kuvate, ne morate da se stresirate zbog kašnjenja i da se spremate za posao.
Rad od kuće u pospandemijsko doba
Direktori mnogih kompanija teže tome da rad od kuće, relikt pandemijskih godina, učine stalnom praksom. S druge strane, u kompanije sa Volstrita su se vratile petodnevne radne nedelje. Kompanije kao što je Meta žele da se zaposleni vrate na posao, za svoje stolove, i zahtevaju bar tri kancelarijska dana nedeljno do kraja leta.
Čini se da mnogim kompanijama sve manje postaje prihvatljiv rad na daljinu.
Širom sveta, uslovi poslodavaca sve više ruše očekivanja zaposleniih. Wfh Research grupa, koja uključuje Stanford Univerzitet i Ifo Institut, analizirala je raspoloženje zaposlenih iz 34 zemlje koji rade puno radno vreme i imaju najmanje srednje obrazovanje.
Rezulatati su pokazali da poslodavci strahuju od toga da bi rad od kuće mogao u potpunosti da naruši učinkovitost. Jedna studija o radnicima iz Indije koji su zaduženi za ažuriranje podataka, pokazuje da su oni koji rade na daljinu 18 odsto manje produktivni od kolega koji rade iz kancelarije.
U drugoj, velikoj azijskoj IT kompaniji, zaposleni su 19 odsto manje produktivni od kuće. Zapisi kompanije Microsoft pokazali su da su profesionalni odnosi postali izolovani i okoštali od početka ovakvog rada.
Ipak, pritisak odozgo nije umanjio želju zaposlenih da rade od kuće
Radnici žele više dana iz udobnosti svojih domova, nego što to imaju trenutno, navedeno je u analizi Wfh research. U proseku, radnici širom sveta žele bar dva dana od kuće – jedan dan više nego što inače dobijaju.
U zemljama engleskog govornog područja, koje imaju najviši nivo rada od kuće, ljudi žele još više. Trend se širi i na mesta gde je rad od kuće ređi, pa zaposleni iz Japana i Južne Koreje, koji su najviše vezani za kancelarije, žele više od četvrtine nedelje za sebe.
Evropljani i Latinoamerikanci žele polovinu ili trećinu radnih dana da provedu kod kuće.
Ishod borbe
Tokom pandemijskog zapošljavanja, kada su poslodavci nudili kandidatima najbolje moguće uslove i rad od kuće, činilo se da se interesi zaposlenih i planovi poslodavaca stapaju. Sada ovaj trend opada.
Pandemija je uvela rad od kuće, a trećina anketiranih trenutno radi hibridno, ili je čak u potpunosti van radnog mesta. Te prakse nije lako iskoreniti, ali čini se da nije slučajno da se suzbijanje rada na daljinu dešava u tretnuku kada tržište rada počinje da se hladi.
U maju je dosta zaposlenih Amazona protestovalo i dalo otkaz zbog politike povratka na posao.
Druge kompanije se prilagođavaju vremenu, možda zato što uviđaju da je fleksibilniji pristup neizbežan. Mnoge kompanije planiraju da svedu poslovne prostorije na minimum u korist rada na daljinu. Jaz između ove dve suprotstavljene strane će se verovatno još smanjivati.
