Bila je subota, i tačno u pola pet ujutru Fric je u snu osetio kako ga neko vuče za palac na nozi. To ga je probudilo, ali nije otvorio oči. Žmurio je čvrsto i dalje. Setio se svog oca. I dede se čak setio. Pitao se u sebi da li je to nasledno, potreba da stopalo izbaci napolje, da izviruje ispod jorgana, dok je celo telo pokriveno do brade. Ali neko je zaista bio uporan, vukao ga je za palac desnog stopala sa namerom da ga probudi, sa željom da ga gnjavi, kako je Fric pomislio tada, i nije želeo da otvori oči, pravio se da spava. Ali onda je taj neko počeo da mu uvrće palac, i da ga lomi, vukao ga je nagore, pa nadole, i tu je Fric provirio na jedno oko, i ugledao je komšiju Profesora filozofije koji je stajao kraj kreveta i sa obe ruke držao Fricovo stopalo. Levom rukom ga je držao za članak, a desnom za palac. Fric je odlučio da istrpi…
NOVI NASTAVAK PRIČE O FRICU I DOBRILI U NOVOM NEDELJNIKU
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 27. OKTOBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU HIT MAGAZIN ISTORIJA
