Bistro VS mutno

    Piše Suzana Miličić, direktorka agencije Kontakta PR&Media Consulting

    0
    Foto: Promo

    “Ništa više neće biti isto”, mrmljali smo zabrinuto s proleća 2020. godine, pred početak svetskog rata protiv virusa.

    Poslušno smo prihvatali promene ritma života i nove navike. Uveli smo termin “nova normalnost”, pretvorili je u paradigmu kojom smo objašnjavali sebi sve što nam nije bilo jasno.

    Promenili smo i način komunikacije, naravno. Vojnički brzo smo se prebacili u onlajn svet. Odjednom, može škola onlajn, može svaki formular i procedura onlajn, odjednom mogu sastanci onlajn.

    Umesto sastanaka u kancelariji imamo zoom meetinge, umesto u učionici deca su na Google Meet-u. Promenili smo navike, pa se logično promenilo tržište. Onlajn trgovina se razradila a dostava procvetala. Neki su biznisi stagnirali, neki propali, a neki doživeli propast.

    Godinu dana kasnije, vidimo da je pandemija, ipak, donela neku vrstu transformacije gotovo svima. Poput neke tihe ali tektonske promene, menjala je naše navike, uslove života i poslovanja, zatvarala jedne ali otvarala neke druge prilike.

    Posmatrano iz iskustva našeg tima, koji je na tržištu deset godina, ovo jeste bila poslovna godina u kojoj su se neke stvari razjasnile i drugačije „posložile”. A neke se pak dodatno zamutile.

    Postalo je kristalno jasno da je važno od kakvog su štofa ljudi s kojima radiš.

    I zaposleni i klijenti, i dobavljači i saradnici. Jer, ko zna u kakvim ćeš se situacijama naći sa njima. Recimo, u takvoj da se ne vidite mesecima uživo, da se gledate na ekranima, delite poslove i zaduženja na nekim zajedničkim drajvovima, a da opet – sve funkcioniše, tekući poslovi se završavaju, problemi klijenata rešavaju, uči se i prati šta se novo u struci događa, prave se ponude i zahtevne prezentacije.

    To je potpuno novi vid interne komunikacije i organizacije posla i samo ta promena je, na početku, nosila realan rizik za poslovanje.

    Posao, više nego ikad, zavisi od radne etike tima, od karaktera pojedinaca i njihovog osećaja odgovornosti (zato hvala Maro, Mič, hvala vam Brano i Nebojša, Isidora…).

    I odnos s klijentima prolazio je i prolazi kroz isto rešeto. I klijenti su se suočili sa novom organizacijom posla, onemogućeni da planiraju, suočeni sa neizvesnošću na tržištu, uplašeni od promene. Potrebno im je dodatno razumevanje i strpljenje i posvećenost u zajedničkom traženju rešenja.

    Za nas, interno, pandemija je bila pozitivan transformator. Učinila je da više posla radimo efikasnije i bolje, da izoštrimo sluh za nove dileme klijenata, da podignemo nivo njihovog poverenja i motivišemo ih za neke nove iskorake.

    Sa druge strane našeg posla su mediji i javna scena. To je glavni kanal komunikacije koji kreira javno mnjenje i stvara atmosferu u društvu. Na tom terenu pak slike su i dalje mutne i nejasne i pandemija, uglavnom, nije bila katalizator pozitivnih promena za medije. Paradoksalno, medija ima sve više a slika stvarnosti koju prikazuju je sve zamućenija.

    Na tom i takvom terenu mi tražimo prostor za priče svojih klijenata, za njihove projekte, inicijative, nove proizvode ili poslove. Bez obzira na to da li pravimo priče o novoj čokoladi ili ekološkoj inicijativi, dobro je kad sa druge strane imamo profesionalce, slobodne i radoznale novinare, zainteresovane za priče i za nove perspektive. A nije dobro, a nije da se ne dešava, da nas na toj strani čekaju oni koji nisu baš u najboljim odnosima sa profesijom i njenim pravilima.

    Da su mediji slobodni a novinari profesionalni važno je, možda i najvažnije, za svako društvo. To je važno svakoj industriji, svakom biznisu, instituciji, istaknutom pojedincu, političkoj partiji ili neformalnoj grupi. I našem klijentu koji prodaje suplemente važno je da medij u kom se oglašava ne objavljuje lažne vesti isto koliko i klijentu kom pomažemo da predstavi neku svoju društvenu inicijativu.

    Godina pandemije nas je, neosporno, naterala da hitro promenimo kanale i alate komunikacije. Oni koji su uspeli da uz alate promene i sadržaj, tj. da osim onog „kako” promene i poboljšaju i ono „šta” komuniciraju pravi su i jedini pobednici.